Televizijski operater Gvido Kanjola priča: ‘Godine 1989. odjednom sam osetio nepodnošljiv bol u grudima. Lekari su postavili dijagnozu – infarkt, i odmah me odvezli na koronarno odelenje bolnice. Bolovi su se tamo pojačali. Srce je kucalo sve slabije i prestalo je da pumpa krv, a pritisak je bio na nuli. Kada su lekari treći put pokušali da me povrate električnim šokovima, srce je stajalo već treideset minuta. Pre nego što sam pao u komu osetio sam snažan bol i shvatio da ne mogu da se oduprem. Onda su me ostavili na miru i bol je počeo da nestaje. Odmah zatim izgubio sam osećaj tela i to me je nagonilo na smeh. Pomislio sam, ‘da nisam možda mrtav’? Shvatio sam da su moj um i intelektualne sposobnosti ostali potpuno isti, ali nisam imao nikakve veze sa telom, mada sam osećao da zauzimam fizički prostor, ali bez oblika.
Pokušao sam da usredsredim pažnju na to što doživljavam. Primetio sam da imam veće sposobnosti nego ranije, na primer, umeo sam da rešavam složene matematičke formule. Uspeo sam da rekonstruišem svoje telo, da ga stvorim na mentalnom nivou. Bio sam kao dete koje mora da nauči da se kreće u novoj dimenziji i otkrije nove sposobnosti. Nevezano od volje, osećao sam izuzetno jako osećanje ugodnosti.
U tom trenutku našao sam se u mračnom tunelu, kojim sam se veoma brzo kretao ka svetloj tački. Kada sam shvatio da tamo treba da odem, vratio sam se, i zaključio da u toj dimenziji mogu da se krećem brzinom misli. Osećao sam da me neko čeka. Video sam senke i krenuo ka njima. To su bila deca. Ali, kada su me pozvali da se igram s njima, našao sam se u bolnici, nad svojim telom. Video sam lekarku koja je na moje grudi stavljala ploče mašine za reanimaciju i vratio sam se u telo. Dok sam se vraćao čuo sam glas koji me je pitao vredi li još živeti? Da, još ima stvari koje bih hteo da uradim – odgovorio sam, i istog trenutka osetio vezu sa telom.
Posle tog iskustva naučio sam da se izborim sa strahom od bola i promenio sam način života. Kao da sam ponovo rođen: sve mi je izgledalo novo, osećao sam potrebu da stvari ponovo vidim. Više se nisam bojao smrti i postao sam osećajniji.
