Svest je mnogo teže definisati. Čak i stručnjaci se ne slažu o tome šta ona uopšte znači. Svest je verovatno reč sa najširim značenjem na svetu. Dvojica naučnika sa odeljenja za kognitivnu neurologiju u Londonu, Ričard Frakovjak i Kris Frit, otkrila su mesto u cerebralnom korteksu koje nam omogućava da razumemo šta drugi ljudi misle i osećaju. Ta svakodnevna sposobnost je proizvod svesti. Ona nam omogućava da planiramo buduće akcije i zasnovana je na sposobnosti da predvidimo i objasnimo ponašanje drugih ljudi.
Do otkrića su došli proučavajući ljude sa takozvanim Aspergerovim sindromom, blagom formom autizma. Ti ljudi imaju problema sa odnosima sa drugim ljudima zbog toga što su, kako izgleda, lišeni sposobnosti da razumeju misli, osećanja i motivacije drugih. Naučnici taj nedostatak zovu ‘izostanak teorije uma’.
Naučnici su zamolili dobrovoljce koji pate od tog oboljenja da čitaju priče, dok su povezani na skener, i odgovore na pitanja. Priče su otprilike ovakve: Dečak stavlja kesicu bombona u levu fioku svog pisaćeg stola i izlazi iz sobe. Njegova majka ulazi u sobu, pospremajući vadi slatkiše iz leve fioke ali ih vraća u desnu fioku, zatim izlazi iz sobe. Dečak se vraća po slatkiše. Koju će fioku otvoriti?
Ljudi sa Aspergerovim sindromom odgovarali su ‘desnu’, jer je to fioka u kojoj se slatkiši zbilja nalaze. Oni uopšte nisu mogi da shvate dečakovo iskustvo – da će se on setiti da je stavio slatkiše u levu fioku i prema tome očekivati da ih u njoj i nađe. Troodišnja deca će napraviti istu grešku, ali će odrasli ljudi uvek pogoditi da je to leva fioka jer potpuno shvataju priču. Tokom eksperimenata otkriveno je da je kod normalnih ljudi dok su čitali priču bila aktivna jedna mala oblast u levom prednjem delu korteksa – blizu centra čela. Kod dobrovoljaca obolelih od Aspergera ta oblast nije bila aktivna. To znači da ta oblast mozga igra ključnu ulogu u razumevanju postupaka drugih ljudi.
