Logičko mišljenje ima svoju stazu, svoje logičke stanice. Misao počinje, ona analitički raste i mi bez muke pratimo tok svog rasuđivanja. Mozak radi na rate, sporije ili brže i, najzad, ostvaruje program ili cilj neke misli. Mozak ubacuje u svest produkt razmišljanja, mada je teško reprodukovati celokupan proces razmišljanja. Sa druge strane, intuicija ne poznaje logičke tegobe i staze, ona ne radi etapmo već daje strelovit i neočekivan rezultat. Čovek, odjednom ‘ima u ruci’ misao u savršenoj ambalaži, ali ko je njen roditelj ili nosilac, to čovek ne zna. To je podsvesna ili intuitivna delatnost.
U misaonoj proizvodnji, koju nepitano i nenaručeno vrši podsvest, istaknuto mesto zauzima predosećaj. Čoveka odjednom obuzme neka misao, neka slika, a sve je to u pejsažu potpune misterije i nelogičnosti. Počinje strepnja, čovek je neugodno svestan činjenice da se nešto čudno desilo, ta osoba počinje da ‘zvoni’ na opasnost, mada još ne razume tu opasnost. Još nema poštara na vratima, još nema nikakve pouzdane komunikacije o događaju, ali neugodnost predosećaja se ne može oterati. Kako objasniti mehanizam te pojave?
Najjednostavnije tumačenje odnosi se na najjednostavniji slučaj predosećanja. Osoba se nalazi pred nekom dilemom, razoružana je pred opasnošću nekog životnog izbora, vodi brigu o tome hoće li joj dete završiti čkolu i zaposliti se. Sto razloga, ali se uvek oko srca javljaju čudna osećanja. Takve ćemo predosećaje najčešće naći u osoba pojačane razdražljivosti, ali predosećaji mogu imati i shvatljivu realnu bazu, kao, na primer, kod studenta koji se nije dobro pripremio za ispit, predoseća da će pasti i – padne.
Međutim, takvi logični predosećaji i nisu predmet za razmišljanje. Ima mnogo komplikovanijih slučajeva. Jedan ruski list ‘Sovjetskaja industrija’ upoznao je čitaoce sa jednim člankom koji je u XIX veku bio objavljen u jednom ruskom naučnom časopisu. Događaj se dogodio u Volgogradu. Jedan putnik je doputovao u taj grad i uzeo sobu u hotelu. Već se prvog jutra probudio sa osećajem teške uznemirenosti. Sutradan je uznemirenost porasla. Ne znajući zašto, gost je odlučio da odgurne krevet u suprotan ugao sobe. A iste te noći srušila se tavanica, a na mesto gde se pre nalazio krevet pala je teška greda. Kada su sretnika upitali zašto je pomerio krevet, on je samo uzbuđeno ponavljao: ‘Pojma nemam! Kao da me neko naterao da to učinim!’