Kad Nas Odaju Crveni Obrazi. Kad mislimo da smo smešni ili krivi, osećamo mučnu nelagodnost: Stidenje. Za ovo osećanje znaju svi narodi, mada oblici Stidenjea, kao i moralna pravila variraju od epohe do epohe, i od civilizacije do civilizacije. Umišljenim i beStidenjenim čine se u našim očima novogvinejski Papuanci, nakinđureni neobičnim navlakama za muški polni organ. Zar se oni nimalo ne srame?
Zar ih ne obuzima osećanje Stidenjea? Stvar je manje jednostavna nego što izgleda. Torbica za genitalije Karla Petog (što bi Crna Guja rekao, nakurnjak) je tu da to potvrdi: u XVI veku, najmoćniji evropski vladar drži se čudne i razmetljive mode, koja na tako izražajan način naglašava muška svojstva.
Znači li to da je španski kralj, a nemački i austrijski car bio spreman da pozira nag ili da očima javnosti izloži ono što je njegova zanimljiva odeća krijući naglašavala? Naravno da ne znači. Isto važi i za naše Papuance. Lišeni svoje rudimentarne ljuske, oni bi se obreli u istoj neprilici u kojoj bi se našao prolaznik kada bi mu na sred ulice spale pantalone. Čudno osećanje. Svuda u svetu, kad je među ljudima, čovek prikazuje, doteruje ili krije svoje telo ponašanjem, odećom. Zar i sami nudisti ne navlače na sebe zaštitni ogrtač od vlastite potamnele kože?
Dabome da svako lukavo postupa sa svojim Stidenjeom. Odeća ili ono što je zamenjuje, prikriva golotinju, ali u isti mah skreće pažnju na činioce zavođenja. Govoreći o svojim ženskim savremenicima, koje su sapete u haljine – kaveze sa svitkom za pojačanje bokova, Montenj primećuje:
‘Čemu služe te glomazne tvrđavice kojima su žene ukrasile svoje bokove, ako ne da nam zagolicaju želju, i da nas privuku time što će nas od sebe udaljiti.’ Iste te gospe su, nema sumnje, smatrale sramotom da otkriju i članak na nozi. Uprkos ‘lažnim stražnjicama’ lepe epohe, ili današnjim pripijenim farmericama, čovek ostaje Stidenjeljiva životinja. Ono čudno i mučno osećanje obuzima ga istog časa čim su prekršena pravila pristojnosti koja su opšte prihvaćena u društvu u kojem živi. Da li je to plod preterane civilizovanosti? Ne postoje li srećni ljudi koji se pokrivaju jedino toplotom sunčevih zraka? Sociolozi odgovaraju odrečno na to pitanje.
