U diskusiji o levitaciji ime Viktora Šaubergera (slika levo) ne sme se izostaviti. Taj čudni austrijski šumar (1887-1958) došao je prilikom posmatranja vodenih vrtloga i vazdušnih oluja do ubeđenja da su voda i vazduh najprirodniji izvori energije. Povodom toga, mozgao je sledeće: ako bi čovek na pravi način upregao te sile, mogao bi potpuno da zanemari destruktivnu energiju motora sa unutrašnjim sagorevanjem i energiju atoma.
Voda i vazduh, postulirao je on, u stanju su da ukinu silu teže. Jedan jednostavan primer: kad čovek stavi jaje u čašu napunjenu vodom, jaje će potonuti. Ali ako promućkate vodu štapićem, onda će se jaje ponovo uzdići: vodeni kovitlac stvara energiju i diže jaje naviše.
Njegova predstava o vodi kao pogonskom materijalu zaintrigirala je i naciste. Viktora Šaubergera je lično Hitler pozvao 1934. godine da dođe na razgovor u Berlin. Trebalo je da Šauberger radi za Treći rajh, ali do realizacije nije došlo. Ipak, 1943. godine Šaubergera su uhapsili članovi zloglasne SS-grupe (esesovci) i prisilili ga da konstruiše avionski motor koji bi kao pogonsko gorivo koristio isključivo vodu.
Šauberger je sagradio dva prototipa jednog aviona u minijaturnim razmerama koji su radili zahvaljujući nekakvom tajanstvenom kovitlanju energije vode. Ali oba su se, navodno, raspala prilikom probnog leta. Kada je već bio izbačen iz službe, komentarisao je kasnije Šauberger: ‘Letenje nije nikakav problem, ali kočenje jeste’.
Najnezgodnija stvar kod levitacije i njoj sličnih pojava je ta što jedva da postoji neki naučnik od ugleda koji je sopstvenim očima posmatrao čin levitacije i ubedljivo ga potvrdio. Jedan od malobrojnih bio je prirodnjak Vilijam Kruks. On se detaljno pozabavio natprirodnim sposobnostima Škotlanđanina Denijela Danglasa Houma (1833-1886). Do danas je Houm (slika desno) jedini spiritista 19. veka koji nikada nije bio raskrinkan kao varalica. Skromni Škot – koji, usput rečeno, nikada nije uzimao novac za svoje seanse – raspolagao je zapanjujućim sposobnostima.Za vreme njegovih predstava stolovi su se odizali sa poda, muzički instrumenti su svirali a di ih niko nije dodirnuo. Ali, najčudnije od svega bile su njegove levitacije.
Lista svedoka je duga i impozantna. Između ostalih tu su: Napoleon III, car Aleksandar II, pesnički bračni par Robert i Elizabet Brauning. Na dan 13.decembra 1863. godine, na primer, Houm se u jednom stanu na trećem spratu odigao sa poda, odlebdeo kroz prozor napolje i posle kraćeg vremena vratio se u kuću kroz drugi prozor. Među pristurnima bili su dva engleska lorda i jedan pomorski kapetan – svi okoreli skeptici.
Vilijam Kruks je u više mahova uzimao pod lupu taj zagonetni medijum, posmatrajući Houma kako se odiže u vazduh. Najlepše u svemu – za razliku od drugih spiritista – bilo je to što je Škotlanđanin svoja čuda izvodio pri punoj svetlosti. Pa ipak, Kruks nije nikada uspeo da otkrije ni najmanji trag obmane. A istraživač ser Ernest Benet izjavio je jednom novinaru pred kraj svog života: ‘Na tom istom tepihu na kojem vi sada stojite video sam Houma kako pri punoj dnevnoj svetlosti lebdi osamnaest inča (50 centimetara) iznad tla. Uverio sam se potpuno u taj fenomen.’