Mesing je uporno tvrdio da njegova sposobnost proricanja nije u kontradikciji sa materijalističkim pogledom na svet koji je zastupala marksističko-lenjinistička ideologija. Prema njemu, postoje različiti putevi sticanja znanja. Jedan je put nauke, a drugi – put direktne spoznaje, prekognicije. Razlog što mnogi naučnici u Sovjetskom Savezu to nisu shvatili je, osim nejasnih predstava o prostoru i vremenu, i strah komunističkih ideologa da ruski seljak ne zapadne ponovo u mrak praznoverja. Naučnike je užasavala pomisao da mogućnost proricanja budućnosti znači i da se u njoj ništa ne može izmeniti. Po Mesingu, postoje i slobodna volja i konfiguracije koje se ponavljaju, a koje su ishod međuodnosa prošlosti i sadašnjosti.
Ovo Mesingovo objašnjenje prekognicije nije potpuno razuverilo sovjetske cenzore od pretpostavke da će štampati nešto što može naneti veliku štetu ljudima. Kada je 1967. godine najavljeno štampanje Mesingove autobiografije od strane izdavačke kuće ‘Sovjetska Rusija’, dozvola za štampanje je bila povučena i rukopis je nastavio da kruži od ruke do ruke. Verovatno je proricanje i iznošenje pred javnost velikog broja Mesingovih ‘čuda’ uznemirilo pojedince na položaju i gornje slojeve Partije, najverovatnije one sa kojima je Mesing manipulisao po Staljinovom naređenju. Sam Mesing je uprkos tome i opstao i profitirao toliko da je kao građanin, sam kupio dva ratna aviona i poklonio ih sovjetskoj vazdušnoj floti. Jedan od razloga je što je kao izvrstan šoumen zabavljao sve ljude odreda temom o telepatiji o kojoj nisu smeli javno govoriti ni najveći ruski naučnici. Drugi razlog se svakako krije u Mesingovoj moći da deluje na misli ljudi koji bi odlučili da mu zagorčaju život, mada je sigurno veliki broj njih držao u ruci prostom činjenicom što su bili uključeni u Staljinove poteze. Kako bilo da bilo, Mesig je prorekao vreme kada će ljudi evoluirati u novu civilizaciju upravo zahvaljujući konačnoj spoznaji svojih pravih psihičkih moći.