Još je naš Nikola Tesla otkrio način da iskoristi pročišćeni oblik elektromagnetske energije, razdvojivši, kako je pisao, ‘električni naboj od mase’. Teslinom tehnologijom, mogli su da se stvore talasi u atmosferi ili zemljinoj unutrašnjosti i pretvore u oružje razarajuće snage.
Sergej Koroljev (slika levo dole), osnivač sovjetskog svemirskog programa koji je stvorio Sputnjik i poslao Jurija Gagarina u orbitu, lansirao je satelite sa nuklearnim reaktorima koji su ispaljivali snopove elektrona u jonosferu, ranih sedamdesetih. Radio talasi su se odbijali o ovo moćno elektromagnetno ogledalo i omogućavali ‘svakakve efekte’.
Tokom 70-tih godina Amerikanci su bili toliko zaplašeni efektima koje je izazivao Korovljev program da je Pentagon pokrenuo sopstveni program pod nazivom ‘Klimatska dinamika’. Ali, beznadežno zaostajući bez Teslinog mehanizma poznatog kao skalarni potencijalni interferometar, američki Senat je na inicijativu senatora Klejborna Pela, zabranio primenu tehnologije kontrole vremena u neprijateljske svrhe.
Tada su, barem na trenutak, tadašnji predsednici Leonid Brežnjev i Džimi Karter, odložili svoje opasne igračke, mada, prava istina je da je to bilo samo smirivanje javnosti.
Međutim, ova zabrana nije sprečavala primenu tehnologije kontrole vremena u ‘mirnodopske’ svrhe. Modifikacija klimatskih uslova vraća se na velika vrata na samitu u Rio de Žaneiru 1991. godine. Usledile su prepirke i dokazivanje da se globalno zagrevanje i smanjivanje ozonskog omotača može sprečiti održavanjem istog nivoa ili smanjenjem industrijskog zagađenja, ali se planeta ne može dovesti u normalno stanje ukoliko se ne upotrebi moćna elektromagnetska tehnologija i primeni u gornjim slojevima atmosfere.
Međutim, problem je bio u tome što elektromagnetska tehnologija ne može zakrpiti ozonsku rupu i smanjiti temperaturu. Tako su stručnjaci došli na ‘briljantnu’ ideju – bombardovati pustinje zapadne Australije i zapadne delove SAD elektromagnetskim talasima koji će izazvati pad pritiska i padavine. Tako bi u pustim predelima izrasle guste šume, koje bi ugljendioksid i ostale gasove preobratili u kiseonik. Centar čitave operacije bila je jedna oblast u zapadnoj Australiji.
