Najtajanstvenija knjiga na svetu! Najtajanstvenija knjiga na svetu mora da zadovolji neke posebne uslove da bi je prozvali takvom. Ova knjiga, pisana nepoznatim pismom od strane nepoznatog autora, pre pola milenijuma svakako ide u prilog datom terminu. Vojnićev rukopis (engleski – Voynich manuscript) je knjiga puna ilustracija i nepoznatog teksta. Unatoč naporima kriptografa širom sveta – njen sadržaj nikada nije identifikovan. Danas Vojnićev rukopis predstavlja jedino pisano delo koje je ostalo sakriveno pod velom tajne sve ove godine. Misteriozna knjiga dobila je ime po Wilfridu Voynichu, poljsko-američkom trgovcu knjiga koji je naišao na nju 1912. Sam Voynich bio je poljski revolucionar, važan predstavnik organizacije ‘Proletarjat’ i politički aktivist.

Godine 1886. on učestvuje u tajnoj operaciji oslobođenja političkih saradnika koji su u Varšavskoj citadeli bili osuđeni na smrt. Pokušaj propada i Voynich biva uhvaćen od strane carske policije.
Naučnici nisu mogli naći odgovor, i tada je Dr. Kenig postavio svoju smelu tezu: Ta glinena posuda mogla je da bude baterija. Prema toj tezi, električna struja nije otkrivena 1798. godine od Luiđija Galvanija, već skoro 2.000 godina ranije.
I zaista, mnoge istraživačke grupe, među njima i naučna grupa iz Roemer und Pelizaeus Muzeja u Hildesheimu, uspele su dokazati da je ta glinena posuda mogla proizvoditi električnu struju. Naučnici su sami takvu identičnu posudu napravili, te je ispunili sa sokom od grožđa: između bakrenog cilindra i gvozdene poluge je bio napon od 0,5 Volta – ne mnogo, ali ipak je radilo! Sa malim naporom Partareni su znači mogli da proizvode struju. Ali, za šta? Sijalice, telefoni, motori ili televizori tada nisu postojali.
Ili možda jesu? ‘Već u starom Egiptu je postojalo električno osvetljenje’ , ovako tvrde Peter Kras i Reinhard Tese, autori knjige o sijalici iz Egipta. Glavna osnova njihove argumentacije je reljef iz Dendere. Na tom reljefu, koji je nastao oko 50.godine pre naše ere, vidljiv je egipatski sveštenik koji drži u rukama ogromni predmet u obliku balona. U unutrašnjosti tog balona vidljiva je zmija koja se kreće prema nebu. Za Krasa i Habeka indicija je jasna: Taj reljef je tehnički nacrt, balon je sijalica, a zmija je bakrena spirala u sijalici. Sa takvim električnim osvetljenjem, Egipćani su osvetljavali tamne hodnike piramida. S time bi bilo objašnjeno zašto hodnici u piramidama nisu začađeni po zidovima i plafonima. 1887. na izdržavanje kazne poslan je u Sibir. 3 godine kasnije, 1890. – uspeva da pobegne iz Sibira za London. Ostavivši politiku iza sebe postaje strastveni antikviter i knjigofil – otvara dve prodavaonice knjiga, u Londonu i Njujorku. Na jednom od njegovih kolekcionarskih putovanja 1912. u mestu Villa Mondragone u Italiji dolazi u posed misterioznog rukopisa. Ko je Vojniću prodao rukopis, takođe ostaje nepoznanica.
U godinama kad su već dešifrirani svi poznati jezici i pisma ljudske civilizacije, vest o ovakvom rukopisu brzo se širila. Za vreme drugog svetskog rata neki od najpoznatijih američkih i britanskih stručnjaka za dešifriranje intenzivno su radili na Vojnićevom rukopisu. Rezultat je bio potpuno poražavajući – nisu uspeli dešifrovati ni jednu jedinu reč.
Vojnićev rukopis se danas nalazi na sigurnome – u biblioteci retkih knjiga i rukopisa na Univerzitetu Yale, ali je njegova direktna kopija dostupna svima – čak i na internetu.
Od njegovog pronalaska u dešifriranju su se okušali mnogi, uvek s istim rezultatom – potpunim neuspehom. Svaki pokušaj pretvarao je Vojnićev rukopis u sve misteriozniju knjigu koja danas angažira maštu mnogih.

SADRŽAJ RUKOPISA

Analizom rukopisa potvrđena je jedino njegova starost – napisan je u razdoblju od 1450. – 1520. godine. Zbog sistematskih poglavlja danas se zna da se knjiga sastojala od 272 stranice, 17 poglavlja po 16 stranica, kad je Vojnić nabavio rukopis neke stranice su već onda nedostajale – tačnije rukopis danas ima 240 stranica – 32 nedostaju.
Knjiga je pisana ptičjim perom, a osnovne boje dodane su naknadno na ilustracije. Tekst je pisan s leva na desno, a duži delovi su raspoređeni u paragrafe. Dodatnom analizom kvalitete pisanja (brzina, trud i krivulje) potvrđeno je da je autor pisao tekst s lakoćom. Ovaj detalj je značajan jer upućuje na to da je autor bio dobar poznavaoc pisma – tj. nije koristio nikakve reference za pisanje. Ovo takođe pokazuje da je misteriozno pismo autoru bilo itekako poznato – u istoj meri kao i nama naša azbuka.
Ukupan broj znakova u knjizi je oko 170.000. Većina znakova napisana je u jednom ili u dva poteza. Analizirajući rukopis možemo potvrditi kako je autor koristio azbuku koja je imala 20 – 30 distinktivnih znakova, slično kao i naša.

Kao i u našem modernom pismu reči su razdvojene malim razmakom. Cela knjiga sadrži oko 35.000 reči. Statistička analiza pokazuje da tekst sledi Zipfov zakon i entropiju – u proseku 10 znakova po reči, koja je ponovno jako slična današnjim modernim jezicima.
Takođe je zanimljivo kako se neka slova nalaze samo na počecima ili krajevima reči.
U celoj knjizi nalazimo tek mali deo latinskog jezika – u sekciji o astronomiji imena meseci ispisana su na staro-latinskom. Stil ovakvog staro-latinskog upućuje na srednjovekovnu Francusku, ali nije dokazano da je ovaj mali deo latinskog zapravo deo originala ili je možda dodan naknadno od nekoga.

ČUDNE ILUSTRACIJE

Gotovo svaka stranica ima ilustracije – one nam donekle objašnjavaju tematske celine, ali i komplikuju opšte shvaćanje. Prema ilustracijama možemo knjigu podeliti na 6 sekcija:

HERBALNA – svaka stranica ima ilustraciju jedne ili dve biljke s nekoliko paragrafa teksta. Ovo je klasičan primer sličan mnogim herbalnim knjigama iz srednjeg veka.
Biljke su ilustrovane sa svim detaljima – koren, listovi, stabljike.
Ipak ono što najviše zbunjuje u ovoj sekciju je činjenica da nijedna biljka nije prepoznatljiva !

ASTRONOMSKA – sadrži brojne dijagrame sa zvezdama, suncima i mesecima. Mnoge ilustracije u ovom delu otkrivaju da se radi o horoskopskim znakovima – dve ribe, bik, lovac sa strelom.

BIOLOŠKA – velik broj ilustracija prikazuje žene u bazenima. Bazeni su nadalje povezani složenom mrežom kanala i cevi – očito je da neke od ovih ilustracija prikazuju ljudske organe. Na pojedinim ilustracijama žene su prikazivane sa krunom na glavi.

KOSMOLOŠKA – velik broj kružnih tajnovitih dijagrama. Neke stranice sadrže dijagrame na ‘rasklapanje’, neki su i do 6 stranica veliki. Dijagrami nalikuju geografskim kartama. Neke ilustracije prikazuju 9 ostrva koji su međusobno povezani putevima, dvorcima i planinama – najverovatnije vulkanima.

FARMACEUTSKA – označene ilustracije odvojenih biljnih delova (listovi, koreni itd). Objekti koji izgledaju kao apotekarske posude. Ilustracije su popraćene sa malo teksta.

NEPOZNATA – zadnja sekcija sadrži samo tekst i nemoguće je znati o kojoj je tematici posvećena.