Proročansku besedu Nikolaja Velimirovića ‘Tri aveti evropske civilizacije’ mnogi sa razlogom smatraju jednom od najvećih beseda XX veak. Reč je u stvari o poslanici koju je Vladika Nikolaj uputio Hrišćanskoj odmladinskoj konferenciji u Amsterdamu, 1939. godine. Boj će biti električne munje i razumne mašine. Deceniju ranije gotovo do detalja prorekao Drugi svetski rat, ali i elemente mogućeg trećeg. Poruka Srbiji pred vratima Evropske Unije. Biće Evropi kao Kapernaumu…!

SRBIJA I EVROPSKA UNIJA

Počećemo priču o Vladiki Nikolaju upravo sa onim što je danas najaktuelnije. Kad mnoge članice Evropske Unije pokušavaju po svaku cenu da se izvuku iz kandži Evropske Unije i njihovih gospodara – Nemačke, Srbija i njena vlast srlja i žuri tamo kao da Srbiju tamo čeka neviđeno blagostanje. Evo šta premudri Vladika kaže:
‘Srbija je sused Evrope, ali Srbija nije Evropa. Neka pomogne Evropa, ako hoće i može, ali neka se Srbija ne uleva u Evropu i ne gubi u Evropi. Rečju: neka bude s Hristom, neka se hvali Hristom i ničim više, pa će se nebesna svetlost prosuti pred njom na putu. I znaće kuda ide, videće svoj pravi put. Neka proslavi Hrista od sada… i neće se postideti. Neka je od Hrista Srbiji milost, a Hristu od Srbije slava i pohvala na vek veka. Amin.’
Sa ove vremenske distance, ta beseda dobija još veći značaj jer je izrečena u vremenu kada su gotovo polovinom Evrope marširale fašističke horde, koje su za samo nekoliko dana uspevale da slome otpor i okupiraju čitavu jednu državu, što je sa gledišta vojne premoći gotovo nezapamćeno u istoriji planete.
A, s druge strane, upravo tada je bezbožnička sila u Sovjetskom Savezu proizvela milioniti tenk. Te dve zastrašujuće vojne sile, sledbenice pomračenih nauma Ničea i Marksa, na evropsku ratnu klanicu će izvesti skoro sto miliona ljudskih glava. I upravo tada, na besedničku pozornicu zastrašene Evrope neustrašivo stupa veliki duhovnik i prorok Vladika Nikolaj.
U poslednjem delu pomenute besede-poslanice, nakon pozdravnih reči i blagoslova mladim ljudima iz svih naroda i plemena, sabranih kao braća da brinu brigu celoga čovečanstva, on im govori i o skorom najvećem svetskom bojištu.
‘Stvoritelj vas je izveo na najveće bojište kakvo se pamti. Izveo vas je u vremenu kad su mnogi rogati zverovi ustali iz zemlje i iz vode, iz materije i od materije i u ime materije, protiv Jagnjeta Božjeg. Nemojte se ni trenutak kolebati u veri da će Jagnje pobediti zverove, ma koliko to izgledalo paradoksalno, i mada se to protivi kako lažnoj nauci Darvinovoj kao da najjači pobeđuju, tako i Ničeovom krvavom golijatu (natčoveku9, a tako najzad i Marksovom pogrešnom računu o snazi organizovanih bezbožnika. Jagnje je i do sada pobeđivalo zverove. Jagnje će ih i sada pobediti. Tako je rečeno i prorečeno, i u svima sudarima do sada obistinjeno. Baš u bukvalnom smislu jagnje, obično jagnje, pokazalo se kao pobedilac nad vukovima. Jer i posle svih darvinističkih biliona godina evolucije i borbe za opstanak više je u svetu jaganjaca nego vukova, mada je oduvek jedna ovca jagnjila jedno jagnje, a jedna vučica štenila nekoliko vučića godišnje.
Ono što izgleda najslabije, pokazaće se kao najjače. I ono što se mnogima čini nepostojeće – duh i ljubav – pokazaće se svima normalnim ljudima kao jedina stvarnost. Zastideće se uskoro takozvani realisti kad budu sagledali lice večne realnosti i uvideće sa stidom, da je njihov realizam u stvari bila groteskna iluzija i maštarija…
Četiri su idejne sile koje se i sada Iz Evrope šire i dejstvuju po celom globusu. Tri su negativne i ubitačne, a samo je jedan pozitivna i spasonosna.Negativne su: lažna nauka, lažna etika i lažna sociologija, izražena prvobitno u tri poznate ličnosti: u Darvinu, Ničeu i Marksu. Pozitivna i spasonosna sila pak, čovečna i blaga, jeste samo hrišćanstvo. Ali one tri negativne predominantne su u naše dane – kao tri vuka iza kojih se jedva nazire jagnje…
Ustanite u odbranu Evrope, mladi Evropejci. No kako ćete odbraniti čast Evrope, ako nejpre ne odbranite Evropu i njenu civilizaciju od zverskog duha koji je zavladao njome, ako ne savladate Darvinizam, Ničeizam i Marksizam, i ako ne izvojujete potpunu vlast Hristovoj istini, jedinoj pravoj i trajnoj vrednosti koju Evropa krije u sebi, no avaj, krije je suviše duboko kao blago pod zemljom u polju!
Nemojte se prevariti da stanete uz one koji izgledaju da su pobedioci, a koji su stvarno unapred pobeđeni. Stanite odlučno uz Onoga koji je davno rekao: Ja pobijedih svet. Koji je dakle bio nepogrešivi prorok svojih sukcesivnih pobeda i koji je unapred proglasio Sebe pobediocem u svim borbama i bitkama do kraja vremena…’

Mnogi savremenici i ‘vrli’ hrišćani smatrali su ovo proročanstvo pomalo i jurodivim (jurodivost – ludost radi Hrista), a neki od njih su čak i ismejavali velikog duhovnika. No ovi ‘okati’ ljudi koji gledaju sve ovozemaljske pojave samo telesnim očima, nisu mogli shvatiti da postoji i duhovni pogled na ovozemaljski svet. Jer veliki duhovnik je ne samo besednik, već i nebeski poslanik koji svojim proročanskim vizijama treba da ulije nadu čitavom čovečanstvu u pobedu Jagnjeta.
Za njega je jagnje simbol nevinosti, neoskrnavljenosti i bezazlenosti svakog uzvišenog bića. Oni su, nažalost, često žrtva pomahnitalih vukova imperatora i njihovih zločinačkih nauma i dela, žrtva sejača smrti. Besednik se u trenutku izricanja proročanstva pretvara u nebeskog glasnika, biće koje hoda zemljom ali je građanin Neba. Kao građanin Neba, on dobro zna da sejači smrti mogu da rade na zemlji šta hoće, čak i koliko hoće, ali ne i dokle hoće… Budućnost je, znamo, pokazala da je ‘jurodivi’ prorok bio potpuno u pravu, a da su oni koji su ga ismevali zbog Jagnjeta bili u veliko zabludi.