Nema sumnje da je priča mogla da se preokrene i umesto ujaka da bude i zla kraljica, umesto plaćenih ubica lovac, a umesto dece – Snežana, i tada dobijamo poznatu bajku! Tu su još i otrovna jabuka (arsenik), pa i rudnici, jedino nedostaje – sedam patuljaka, ili možda i njih ima.
‘Zelenu decu’ neki tumači ove misterije vide kao personifikaciju prirode, koja se odnosi na ‘Zelenog čoveka’ ili ‘Zelenog Džeka’ iz engleskog folklora, pa čak i čudnog Zelenog viteza iz arturijanskog mita. Treba znati da su u bajke o vilama i patuljcima stanovnici ovih krajolika, u to vreme bezpogovorno verovali.
Ali, ako je priča o ‘Zelenoj deci’ bajka, zašto ima neočekivani obrt sa devojkom koja se nikada ne vraća u svoj dom u drugom svetu, već ostaje da se uda i provede ostatak života u novoj sredini? Možda objašnjenje treba tražiti u pomalo zagonetnom komentaru Ralfa od Kogešala, kako je Agnes postala ‘više otvorena i razuzdana u svojim kontaktima’, što sugeriše da je zadržala neke od svojih vilinskih osobina.
U stvari, devojčin opis zemlje ‘St.Martin’ veoma je blizak tradicionalnom opisu Zemlje bajki koji daje Džulijana Horacija Evinga 1871. godine: ‘Ona se našla u nekoj vrsti otvorenog prostora, gde se nisu videle kuće. Naravno da nije bilo mesečine, i nije bilo dnevnog svetla, niti mraka. To je bilo svetlo rane zore, i svaki zvuk je bio jasan i divan, nalik prvim zvucima dana koji dolaze sa svežinom vazduha pre izlaska sunca’.
Zelena boja tradicionalno asocira na vile, na drugi svet i natprirodno. Sklonost neobične dece zelenom grašku ukazuje na vezu sa drugim svetom, jer se za grašak smatra da je ‘hrana mrtvih’. U rimskoj religiji postojao je godišnji festival kada se nudio grašak da bi se zli duhovi mrtvih isterali iz kuća. U antičkoj Grčkoj, Rimu i Egiptu, kao i u srednjevekovnoj Engleskoj, za grašak se verovalo da sadrži duše umrlih.
Priča o ‘Zelenoj deci’ ostaće jedna od najčudnijih misterija koje su zabeležene u istorijskim dokumentima, mada to ne predstavlja dokaz njene izvornosti. Možda je u pitanju jedna od najstarijih engleskih bajki, koja je nastala u nemirnim vremenima kao mešavina političkih i religioznih zbivanja sa lokalnom mitologijom i folklornim verovanjima u život posle smrti. Neki se, ipak, nadaju da će se otkriti uporedni dokumentarni dokazi koji će priču potvrditi, a i da će se utvrditi krvni srodnici Agnes Bare…