Jozef bejker je sa svojim vučjakom Štrulijem krenuo u kratku šetnju po Zarlijusu u Nemačkoj, pa je ušao u jednu krčmu. Bilo je to 13. jula 193. godine. Pas se uznemirio i na svaki način nastojao je da privuče gazdinu pažnju: trčao je u krug, cvilio, vukao za odeću svog gospodara i pokušavao da ga odvuče sa tog mesta. Štruli je bio toliko uporan da je Beker, koji je nameravao da u miru popije piće u veselom društvu, morao da ga izbaci napolje i zatvori vrata iza njega. Pas je, međutim, na drugi ulaz ponovo ušao u krčmu i počeo divlje da vuče bekera za pantalone. Ovome je sve to pomalo dosadilo, video je da neće imati mira, pa je izašao napolje.
Dva minuta kasnije kuća se uz zaglušujuću grmljavinu i lomljavinu drveta, cigala i maltera srušila na ljude što su se nalazile u njoj. Devet osoba je poginulo, a preko dvadeset teško povređeno. Građevinski radovi u neposrednoj blizini doveli su do oštećenja temelja krčme, pa je to izazvalo tešku nesreću. Niko ništa nije slutio, samo je pas predosetio da nešto nije u redu i na vreme spasao svog gazdu.