Vekovima se verovalo da su ljubimci koji prate vešticu dar nečastivog. Istina je, zapravo, da su u svoju životinju veštice uložile godine strpljive obuke i uspostavljanja potpunog mentalnog kontakta. Upoznajte se sa svim teškoćama koje veštice imaju pri treniranju životinja i kako se psihička energija trenera projektuje na ta divna stvorenja.

U legendama o vešticama se, gotovo po pravilu, kao njihovi pratioci javljaju crne mačke, gavranovi i neke druge životinje koje uz pomoć svojih natprirodnih sposobnosti služe svojim gospodarima. Činjenica je da su veštice u prošlosti, a i danas, stvarno posedovale ovakve životinje. Lovci na veštice su verovali da su takve životinje bile poklon koji su veštice dobile lično od nečastivog, ali to nije bilo ni blizu istini. Činjenica je da su te životinje svoje magijske sposobnosti dugovale dugotrajnom magijskom treningu kojem su ih veštice podvrgavale, a ne nečastivom.
Današnje veštice se trude da za ovakvu obuku izaberu što mlađu životinju. Podrazumeva se da to mora biti lični veštičin ljubimac, a ne životinja koja pripada nekome drugome. Po opštem mišljenju mačke su najpogodnije životinje za one veštice koje nemaju dovoljno iskustva u ovome poslu.
Prvi nivo magijskog treninga životinja u skladu sa veštičijim običajima traje godinu i jedan dan. U toku toga perioda veštice se trude da što više vremena provedu zajedno sa svojim ljubimcem, kao i da što više nauče o njegovim navikama, karakteru i načinu na koji reaguje u različitim situacijama. Ovaj period služi da se uspostavi što prisniji odnos između veštice i životinje. Veštice to postižu na različite načine. Neki od njih su i plesanje zajedno sa životinjom pod svetlošću mesečevih zraka, spavanje u istoj postelji, zajedničko obedovanje i slično. Neke veštice čak nekoliko vlasi svoje kose upletu oko ogrlice životinje koju obučavaju, a pramen životinjskog krzna stave u svoju magijsku torbu.
Sledeći nivo obuke koji takođe traje godinu i jedan dan podrazumeva uspostavljanje mentalnog raporta i telepatskog kontakta između životinje i veštice. Da bi to postigle veštice koriste veoma jednostavne tehnike. Jedna od njih sastoji se u tome da sednu preko puta obučavane životinje, maksimalno se koncentrišu na nju i mentalno joj upute poruku da treba da im priđe. To rade prvo sa, a potom i bez gledanja životinje u oči. Kada slanjem mentalne poruke postignu željene rezultate, veštice prelaze na viši oblik ove tehnike koji se izvodi slanjem emotivnih poruka.To se radi tako što se oblikuje velika ‘grudva’ ljubavne energije i pošalje ka životinji. Pri tome se gleda kakvu će to reakciju izazvati. Nasuprot ove tehnike nalazi se ona kojom se životinja plaši ili joj se sugeriše da ode. Mnoge veštice tvrde da su razradom ovih tehnika i njihovim potpunim ovladavanjem ne samo uspešno trenirale svoje kućne ljubimce, već i da su razvile moć kontrole divljih zveri, što je veština koja se tradicionalno pripisuje vešticama.
Narodna tehnika koju koriste veštice u procesu magijskog treninga životinja jeste tehnika kojom se ka životinji usmerava psihička energija. Veštice, pošto aktiviraju dovoljnu količinu takve energije, vrše njen prenos u smeru životinje. To čine tako što šakama iznad životinje čine pokrete slične onima koje bi činile kada bi ih milovale. Dok to rade, veštice se trude da opaze koliki je stepen energije potrebno uputiti ka životinji da bi ona postala aktivnija. Tokom magijskog rada veštice ovu informaciju mogu veoma dobro da iskoriste jer, po njihovim rečima, po ponašanju dobro istrenirane životinje mogu da ocene u kojoj meri je unutar magijskog kruga aktivirana i koncentrisana psihička energija.
Tehnici projektovanja psihičke energije ka životinji suprotstavljena je tehnika smirivanja i opuštanja životinje. Veštice to izvode tako što životinju prvo pokušavaju da smire korišćenjem isključivo fizičkog kontakta, dakle milovanjem i masažom, a potom korišćenjem telepatskih tehnika bez upotrebe fizičkog dodira. Potom kombinuju fizičke metode sa telepatskim, sve vreme prateći kako životinja reaguje. Da bi svoje ljubimce magijski obučile veštice ih testiraju i kako reaguju na različita raspoloženja svoje gospodarice. To čine tako što mentalno projektuju energiju stanja poput besa, radosti, melanholije, napetosti i slično. Rezultate vežbi brižljivo evidentiraju.
Vešticama je takođe interesantna reakcija koju njihovi ljubimci ispolje u susretu sa drugim životinjama. Pri tome se teži da se uoči da li postoji razlika između situacije u kojoj se suoče, sa jedne strane trenirana, a sa druge strane netrenirana životinja i slučaja kada se zajedno nađu dve ili više veštičje treniranih životinja. Od naročitog značaja je zapaziti da lu u ovom drugom slučaju životinje sem uobičajenih načina komunikacije pokazuju znake korišćenja telepatije ili možda nekog drugog paranolmalnog načina obraćanja.