Svoju misiju Majka Tereza je osnovala u Kaligatu, najsiromašnijoj četvrti višemilionske Kalkute – današnje Kolkate, glavnog grada indijske države Zapadni Bengal. Vremenom, prilozima iz celog sveta, Majka Tereza je otvorila kliniku, narodnu kuhinju i prihvatilište za siročad. Ekspanzija ‘Misionara ljubavi’ i planetarna popularnost Majke Tereze počinje 1969. godine. Tada je engleski Novinar Mlakolm Mageridž snimio dokumentarac o Majci Terezi pod naslovom ‘Nešto lepo od Boga’. U jednom delu filma razgovor sa Majkom Terezom obavljen je u mračnoj prostoriji. Mislilo se da snimak neće uspeti, ali je ispalo da prizor obliva neobično lepo svetlo. Novinar Mageridž je medijima preneo da se radi o ‘prvom autentičnom fotografskom čudu’. Niko nije slušao kamermana koji je objasnio da je u tim scenama isprobavao novi i osetljivi Kodakov film za snimanje pri slabom svetlu. Glas o čudu proneo se svetom, a Majka Tereza je mudro ćutala prihvatajući oreol ‘anđela ubogih’. Deset godina kasnije prima Nobelovu nagradu za mir. Postala je ljubimica pape Jovana Pavla Drugom. Njen red danas ima više od 5.000 sestara i braće koji u više zemalja pomažu bolesnima, siromašnima, zavisnicima od droge i umirućima.
Tokom godina nije bilo moguće potpuno sakriti neke mračne crte karaktera i aktivnosti Majke Tereze. Privatni britanski televizijski ‘Kanal 4’ emitovao je dokumentarni film o Majci Terezi pod naslovom ‘Anđeo pakla’, a novinar Kristofer Hičens demaskirao je ‘sveticu dobra’ u knjizi ‘Teorija i praksa Majke Tereze’, koja je objavljena dve godine pre njene smrti. Dokumentarac je prikazao da su ustanove u koje su sestre Majke Tereze primale siromašne širom sveta obične smrdljive rupe u kojima caruje beznađe i u kojima ne postoji nikakva medicinska pomoć.
Njena klinika Kaligat u Kalkuti imala je krajnje loše uslove. Rukavice i igle upotrebljavane su više puta, pacijenti nisu imali krevete već su ležali na prostirkama s kojih nisu smeli da ustaju, posete rodbine i prijatelja bile su zabranjene, WC su smeli samo jednom dnevno da koriste i svi su, uključujući i žene, šišani do glave – neverovatna sličnost sa nacističkim logorima u Drugom svetskom ratu!