Svi Možemo Biti Geniji. Mozak je verovatno entitet koji nam je najmanje poznat u celom svemiru – kažu naučnici. Zahvaljujući skenerima najnovije tehnologije oni čine velike korake u otkrivanju celokupne arhitekture mozga. Čak počinju da shvataju najveću od svih misterija – kako mozak stvara ljudsku svest.
Mozak je ubedljivo najsloženiji organ u telu, a sa svojih oko 100 milijardi neurona i sposobnošću da uspostavi ukupno 10 milijardi veza, broj potencijalnih neuronskih kola u njemu veći je od broja čestica u svemiru. Nije čudo što su naučnici tek počeli da otkrivaju neuronska kola koja određuju ponašanje čoveka.
Sve te veze ostvaruju se u sivkastom mekom tkivu, teškom oko 1,5 kilograma, koje je smešteno unutar lobanje. Osnovne oblasti mozga koje regulišu apetit, disanje, telesnu temperaturu i drugo, nalaze se duboko unutar lobanje i zajedničke su svim kičmenjacima. Preko tih primitivnih oblasti nalazi se cerebrum, najveći deo mozga, koji kontroliše kretanje, osećaje i više funkcije poput memorije i svesti.
Spoljašnji sloj cerebruma – cerebralni korteks (kora velikog mozga) – jeste list tkiva debljine oko 2,5 milimetara naboran u obliku jezgra oraha. Dubokim usecima podeljen je na šest jesno vidljivih delova, a po dužini na desnu i levu hemisferu. To je izuzetno značajno za nova saznanja o funkcionisanju mozga.
Ranije se smatralo da sve funkcije imaju svoj određeni, specijalizovani deo korteksa, međutim, sada se zna da svi delovi rade zajedno, čak i ako su udaljeni jedan od drugog, i da koordiniranjem svojih aktivnosti proizvode složene funkcije. jednostavnije rečeno, oblasti ka zadnjem delu cerebralnog korteksa uglavnom su zadužene za opažanje – to jest obradu podataka koje dobijaju od čula poput sluha i vida. Frontalni delovi više se bave reagovanjem na te podatke, recimo govorom i pokretom. Kognicija (saznanje), je sve što se događa u mozgu od prvog trenutka opažanja do akcije koja će uslediti, i podrazumeva i procese povezane sa memorijom, mislima, učenjem i jezikom.
