U stara verovanja koja nisu sasvim isčezla ni do naših dana spadaju i ona o zlim ili urokljivim očima. Tako je, racimo, i španskog kralja Alfonsa bio glas da ima jako zle oči. Godine 1923. on je obavio zvaničnu posetu Italiji. Nekoliko mornara iz flote koja mu je bila poslata u susret da ga pozdravi bilo je zbačeno talasima sa palube; u jednoj podmornici došlo je do eksplozije; jedan starinski top rasprsnuo se na komade kad je ispalio granatu u kraljevu čast; a jedan pomorski oficir s kojim se kralj rukovao pao je kao pokošen i ubrzo nakon toga umro! Zanimljivo je, takođe, da je jedan od poznatih ljudi koji se užasavao urokljivih očiju bio i italijanski diktator Musolini.
Primećeno je da ima odoba sa naročitim, prodornim i čudnovatim pogledom koji dejstvuje vrlo neprijatno i teško se podnosi. Takve oči češće se sreću kod žena, i to mahom starijih. Čovek se pod takvim pogledom oseća neprijatno i zbunjeno, kao i ometen u svom slobodnom delanju. U srednjem veku takve žene bile su proglašavane vešticama i javno spaljivane na lomačama. Danas, međutim, znamo da se radi o takozvanim medijalnim sposobnostima koje poseduju izvesne osobe u manjoj ili većoj meri. One mogu, i ne htejući, samo svojim prisustvom ili pak pogledom da deluju na okolinu sputavajući je u radu, ili pak da prouzrokuju veće neprijatnosti i nesrećne slučajeve.
Izraz ‘zlo oko’ veoma je raširen i u islamskom svetu, gde postoji i izreka da je ‘zlo oko uzrok smrti polovine čovečanstva’. Tu se veruje da su posebno opasne oči starih žena i nevesta, na koje su naročito osetljiva mala deca, porodilje, mladoženje, konji, psi, mleko i pšenica. Zlo oko je smatrano odgovornim za mušku impotenciju i žensku neplodnost, kao što postoji i verovanje da ono može upropastiti nečiju žetvu, na osnovu čega je nastao čitav niz ratarskih običaja u cilju zaštite od uroka, gde urokljive oči zauzimaju počasno mesto. Inače, osoba koja ime zle oči na arapskom se naziva ma’ian, a sudeći prema predanjima i sam Muhamed je čvrsto verovao u njihovo postojanje.