U poslednje vreme malo češće se piše i govori o urinoterapiji u lečenju raznih bolesti, pa i onih najtežih. Prvi tekstovi iz ove oblasti potiču iz Indije, i to napisani 3000 godina pre Hrista. Šivambu-kalpa (u sklopu Damar tantre) opisuje kako je bog Šiva dao uputstvo ljudima da žive bez bolesti i starosti.
Tu se kaže: ‘Sada ću te upoznati sa korišćenjem urina koji leči. Onaj ko jede slanu, gorku i ljutu hranu nije za žaljenje, ko jede lako probavljivu hranu, taj upravlja svojim osećanjima. Ne uzimajući prvi i poslednji mlaz, mora biti srednji mlaz. Taj mlaz urina je tako važan kao otrov u ustima repate zmije. On uništava starost i bolest. Pravilna upotreba šivambu (urina) u toku jednog meseca dovodi do izlečenja nekih bolesti i očišćenja unutrašnjosti organizma, u toku dva meseca jačaju osećanja, u toku tri meseca potpuno uništenje korena svih bolesti, posel pet meseci čovek dobija bistra um i poznavanje mantri…’
U Bibliji se na jednom mestu kaže: ‘Pij vodu iz svoje cisterne’. Po tvrđenju dr S. Mičela, ovo se odnosi na korišćenje urina. Inače, ovaj način lečenja ima svoje mesto na fakultetima tradicionalne medicine, a u Moskvi je uveden još 1930. godine. Indijske Ajurvede navode: ‘Nema ničeg na svetu što ne bi trebalo iskoristiti kao lek. Ali, sve je potrebno primenjivati razumno. Urin je protivotrov svakog otrova. Ljudska mokraća čini telo snažnim, poboljšava probavu hrane, sprečava prehladu i kašalj, reguliše žuč, poboljšava apetit, smiruje nerve, uništava lišajeve i druge kožne bolesti’.
Jogini i lame izdržavaju veoma duge periode gladovanja zahvaljujući upotrebi urina, a mnogi smatraju da je to jedan od najbitnijih preduslova za duhovni razvoj. Poznati su mnogi nesrećni slučajevi – najčešće su to priče o brodolomnicima – kada su ljudi i po nekoliko meseci uspeli da prežive pijući svoj urin. Kod nas se uglavnom zna da je urin dobar kod raznih povreda, posekotina i otoka. Mnogi znaju i za oblog koji se pravi kombinacijom gline – po mogućstvu zelene- i urina. Najčešće se primenjuje protiv proširenih vena, gangrene i bolnih otoka. Najopširnije i najdetaljnije opise upotrebe urina u lečenju dao je ruski iscelitelj G. P. Malahov, dok su na Zapadu najpoznatiji dr Mičel i Armstrong. Na jednom kongresu urinoterapeuta iznet je podatak da se uspeh u lečenju karcinoma kreće oko 60%. Svakako da je ova tehnika primenjiva na većinu bolesti, ali utvrđeno je da najslabije rezultate pokazuje kod šećerne bolesti.
Urinoterapija je univerzalni sistem lečenja kojim može da se na jednostavan, jedinstven i dovoljno efikasan način pomogne kod čitavog niza različitih oboljenja. Pretpostavlja e da je nastala u drevnoj Indiji, a lečenje urinom se praktikovalo sve do današnjih dana. Savremena medicina je više okrenuta farmakološkim lekovima (jer donosi ogromne količine novca farmaceutskim kompanijama) i sve više zapostavlja drevna saznanja i iskustva. Urinoterapija je jedno vreme pažljivo izučavana i u bivšem SSSR-u i tamo su postojali lekari koji su specijalizovali ovu oblast.
