Nakon udara, koji je promenio smer kretanja meteora od naseljenih mesta, ostale ‘kugle terminatori’ su mu se približile i sistematski počele uništavati ostatke uljeza iz svemira. Zato se zbog nekoliko sudara začulo i nekoliko udara. Olga Ponomareva, operator na telefonskoj centrali, je kazala: …Bila sam na poslu. Upravo sam legla. Prvo se začula grmljavina; sva su se stakla zatresla. Pomislila sam da se neko pokušava probiti preko prekidača. Odgovorila sam, ‘Da?’, nije bilo odgovora. ‘Ko je tamo?’, upitala sam. Tada se pojavila svetlost, bilo je svetlo kao da je dan. Došlo i otišlo. A stakla su se i dalje tresla. Pomislila sam da je potres, ali zašto se onda pojavila svetlost? Kad su se stakla počela tresti bilo je pet do dva. Sjaj je trajao nekoliko sekundu, ali za zveket mi se učinilo da je potrajao još pet minuta. Izašla sam i van, da vidim ko kuca. I još uvek su se tresla. Čula se grmljavina kao od mlaznog aviona u lezu. Prvo grmljavina, a zatim tresak. To znači da se prvo začula grmlja­vina, zatim se pojavila svetlost, dok se buka i dalje nastavila, a zatim tresak poput onog u Sasovu.
Yevgeny Chechikov je rekao: Provodili smo noć na reci… Kad se svetlost pojavila, bila je tako zastrašujuća da smo pali na tlo. Zatim, kad je svetlost prestala, začuli smo zvukove eksplozije. Začuli smo eksploziju, zatim još dve slabe, tihe, gotovo bez stanke… Sergei Chernyshev: Bilo je dva ili tri ujutro. Nisam spavao, samo sam ležao. Bljesak je trajao oko tri sekunde – bela svetlost koja je bila tako jaka da nisi u nju mogao gledati. Istrčao sam van, a bilo je mračno. Prošlo je oko jedne minute. Iz daljine, iza planina, začuo se trostruki odjek. Zidovi na kući su popucali. Zvuk je došao iz smera Vitimskog. Čule su se tri eksplozije… Kad je 26. oktobra 2002. Alexander Sergy, voditelj uprave naselja Vitimsky zapitan o događaju, rekao je sledeće: Ljudi su videli kuglu s repom. Prečnik kugle bio je ‘manji nego Mesečev’. Čula se buka koja je postepeno rasla – prvo je bila tiha, a zatim glasnija i glasnija, postajući čak zastrašujuća. Nakon bljeska začuo se prasak, 15-20 sekundi kasnije, možda trideset. Eksplozija je bila vrlo snažna. Ljudi su mislili da se dogodila nekakva katastrofa, iako su naučeni na eksplozije. Ako se eksplozija dogodila na visini od 10 kilometara, tad je to od barem nekoliko tona eksploziva (četiri do pet), verojatno puno puta više. Kod eksplozije u vazduhu teško je proceniti količinu eksploziva.
Nije se začuo samojedan udar, nego između jednog i šest (kao da ljudi udaraju po radijatorima) – u vazduhu i na zemlji… Isprekidano oštro potresanje tla, između dva i šest sve stabijih udara… Što se tiče snage eksplozije, prvobitno je procenjena na tri do četiri kilotona. Lokalni stanovnici zaposleni u rudniku gde se koristi dinamit rekli su da nikad nisu čuli tako jaku eksploziju. Udar se mogao osetiti u radijusu od barem 30 do 50 kilometara od epicentra. Razneo je vrhove stabala. Udarni talas ostavio je kuće na desetine kilometara uokolo bez stakla na prozorima.Kao i kod Tunguske i Chulymske eksplozije, niti jedna ekspedicija koja je posetila vitimsku regiju nije pronašla ništa osim magnetitskih i silikatnih kugiica koje su nastale kao rezultat uništenja meteora koji je verovatno nosio opasne mikroorganizme. Mnogi svedoci opazili su da su se, nakon leta Vitimskog objekta, dve velike sjajne tačke kretale istom putanjom kao i meteor. Ove ‘male zvezde’ dva su dana noću obasjavale tajgu, kao da nešto traže. Isto su izjavili i očevici Tunguskog događaja. Mnogi ljudi su izjavili da se nakon leta sjajnog objekta nekoliko dana na nebu videla svetlost. a ona je bila posledica snažnog uticaja kugli terminatora.
Važno je napomenuti da atomske eksplozije u vazduhu menjaju provodljivost jonostere. Ovo neizostavno vodi poremećajima u magnetskom polju Zemlje-takozvanom geomagnetskom efektu. Geomagnetski efekt Tunguskog događaja otkrila su 1959. četiri istraživača iz Tomska: G. F. Vasilyev, A. F. Kovalevsky, V. K. Zhuravlev i N. V. Vasilyev. Na starim magnetogramima od 30. juna 1908. otkrili su tragove neobičnih poremećaja u geomagnetskom polju. Po ovome se može reći da je uništenje meteora izazvalo neobični poremećaj u geomagnetskom polju, sličan magnetskoj oluji iznenadnog naleta ali neobično kratkog trajanja.
Jedan od najstarijih lekara u Autonomnoj regiji Evenk, dr. A. N. Deskov, priseća se nekih glasina o posledicama po zdravlje koje su nakon Tunguske eksplozije kolale među pripadnicima Evenka. N. V. Vasilyev je prokomentarisao da su ‘u situaciji gde uopšte nije bilo lekara niti bilo kakve medicinske pomoći, izolirani slučajevi bolesti koje su posledica zračenja mogli proći potpuno neprimećeno’. Upravo je to razlog zašto su je oni koji su pre više hiljada godina konstruisali i sagradili instalaciju u Dolini smrti, napravili tako da do prvog udara dođe na velikoj visini čime se posledice eksplozije premeštaju daleko od naseljenih područja kako bi se izbeglo stradavanje ljudi.
Ako ste pročitali sve ovo, možda vam je sada jasno kako je meteor koji je početkom 2013. proleteo preko Rusije prošao iznad nje ne izazvavši nikakva ozbiljne posledice, a pogotovo zašto nije udario u nju.