Zapadnjaci, koji su imali izrazito karikiranu i nadrealističnu sliku o Staljinovoj ličnosti, nisu mogli ni pomisliti da se mogao baviti psihičkim istraživanjima. Za ‘pametne’ zapadnjake komunisti su žestoko proganjali spiritiste koji su, po njihovom mišljenju, vraćali narod u misticizam i sujeverje od čega su ga oni pokušavali doživotno izlečiti svojom naprednom ideologijom. Međutim, sami Sovjeti su objavili te vesti u uglednom časopisu ‘Nauka i religija’ u kome je u stvari bio objavljen deo Mesingove autobiografije ‘O meni’.
Sama činjenica da je ta tema prošla strogu političku cenzuru koja je službeno zastupala ateizam, pokazivala je da su to bile nepobitne činjenice i da Rusi nisu poistovećivali telepatiju sa religioznim praznoverjem i legendama. Sam Staljin je ove psihičke moći shvatio vrlo ozbiljno, pa je rešio da ih redovno koristi u svojoj vladavini i kontaktu sa državnicima drugih zemalja.
Mnogo godina kasnije neki prijatelji Staljinovih unuka su ispričali kako se Mesing obreo u Staljinovoj letnjoj kući u Kuncevu. Naime, on ga je sam pozvao, ali mu nije dao nikakvu propusnicu ili pismenu potvrdu. Znalo se da tamo ne može ni ptičica da uleti i prođe neopaženo pored straže. Međutim, Mesing se u rekordnom vremenu pojavio u Staljinovoj radnoj sobi. Telepata je tvrdio da je stražare uverio da je Lavrentij Berija (slika gore levo), šef tadašnje Sovjetske tajne policije. Mesing nije bio nimalo nalik Beriju, nije čak na sebi imao ni Berijin čuveni zaštitni znak – svetlucavi monokl. Posle ovoga, glasine o Mesingovim sposobnostima širile su se zemljom poput sibirske oluje. Svi su bili svesni moći koje je Staljin dobio – mogao je svog telepatskog špijuna uvući na tajni sastanak bilo koje grupe ljudi i tako sprovoditi tajanstvenu i moćnu političku diktaturu i nametanje svojih misli i otkriti šta njegovi protivnici nameravaju.
Mnogi tvrde da je Staljin imao tajnu grupu natprirodno obdarenih ljudi koja mu je pomagala da sprovodi svoje grube i neprikosnovene odluke i besprekorno drži u pokornosti svoje osoblje, Partiju, pa i čitavu zemlju. Međutim, u ovoj teoriji ima nekoliko slabih tačka, a sve su redom ponovno vezane za Staljinove neobjašnjive poteze i propuste.
