Seljaci iz okoline Negotina kažu kako je dr Srejović, koji je prvi skinuo 1700 godina staru prašinu i dotakao vredan nakit, ozračen, pa je zato nakon samo dva meseca preminuo. Tako se opravdava i činjenica zašto mu se, iako je carski nakit nađen u Šarkamenu kod Negotina najznačajniji nalaz ove vrste još od 1935. godine kada je otvorena Tutankamonova grobnica, u domaćoj javnosti posvećuje manji publicitet nego bilo kojem nemuštom pokušaju divljih arheologa da se dočepaju kulturnog blaga.
Iste godine kada je nakit pronađen, umro je i direktor Arheološkog instituta u Beogradu dr Vlada Kondić, koji je prvi radio na otkrivanju Šarkamena i više puta bio u blizini vrednog nakita. Nekoliko godina kasnije, 1977.preminuo je i dr Petar Petrović i to, po rečima dr Tomovića, na neobjašnjiv način.U 1995. umro je na samom lokalitetu i Vukašin-Vule Rakić, koji se iz čista mira stropoštao na zemlju prilikom radova u blizini mauzoleja. U isto vreme, pošto se vratio sa snimanja iz Šarkamenskog vrela, nastradao je i snimatelj RTS-a Ristić.
I to nije kraj. Kuvarici koja sprema hranu arheolozima istraživačima, uginuo je iznenada pas. Nije bolovao nijedan dan, ali je tog dana ležao tik uz mauzolej, pa se veruje da je i on bio ozračen nakitom Carice majke.
1999. godine na lokalitetu Vrelo održano je finale najuspešnijeg sela iz BOrskog i Zaječarskog okruga. U centar utvrđenja gde je pripremljen umetnički program, sjatilo se nakoliko stotina posetilaca. Priča se da je bilo mnogo onih koji nisu smeli da prođu kroz kapiju Dajinog grada.
Kako kaže predanje, u utvrđenje se ulazilo preko mosta ispod kojeg je bilo luksuzno rimsko kupatilo. Svako ko je hteo da uđe u palatu, prvo je morao da se okupa. Verovatno se imperator Daja bojao buva, vaši i zaraze koje su harale u to vreme, ali narod veruje da se kupanjem u čudotvornom Dajinom kupatilu dobijala zaštita od ukletog nakita kojeg je začarao moćni Gaj Valerije Maksimin Daja (305-313), sestrić rimskog imperatora Maksimilijana Galerija, graditelja palate u obližnjem Gamzigradu. Ova verovanja su verovatno razlog zbog kojeg je opusteo kraj oko Šarkamena, što potvrđuje i dr Tomović koji kaže da se na dvanaest hektara lokaliteta i oko njega ne nalazi više ni jedna pojata. Niko ne koristi ni seno ni drva iz antičkog grada. O izvoru na Šarkamenu kruže još zloslutnije glasine. Tamo, kunu se Timočani, ne bi ni da zadane, a kamoli da zanoće. Ipak, nađe se poneki heroj koji, sa najsavremenijim aparatima za ispitivanje zemljišta i mobilnim telefonima, tumara Šarkamenom i okolinom tražeći veliko blago koje je Daja pred samu smrt, pouzdano tvrde, na kamilama izvezao iz palate, a potom ga sakrio na tromeđi Šarkamena, Popovice i Plavna pošto je odustao od namere da ga odveze u Rim.
Bilo kako bilo, priča i groznica za blagom imperatora Daje i dalje traje, golica maštu avanturista i uteruje strah u kosti okolnim meštanima. Izvor. Treće Oko