Devojka Debora Krovli je počela da koristi uidži tablu kada je imala svega šesnaest godina. Zajedno sa svojim prijateljima je postavljala najrazličitija pitanja tabli. Ubrzo je ustanovila da je, po svemu sudeći, stupila u kontakt sa duhom muškog pola koji je ubrzo posle toga počeo da joj se udvara…

Debora je nakon ‘igre’ sa uidži tablom imala dosta čudna iskustva. Često je imala osećaj kao da je neko, ili nešto, dodiruje, mada nikoga nije bilo u blizini. Kulminacija ove priče se konačno dogodila jedne noći, za vreme jake oluje, kada je Debora, u želji da prekrati duge časove dosade koje sa sobom nosi posao bebi-siterke, otpočela individualnu seansu sa uidži tablom. Duh se ponovo odazvao, ali je ovoga puta bio poprilično neprijatan, pa čak i neprijateljski raspoložen. Debora je tablu odbacila daleko od sebe i tako se okončalo njeno igranje sa ovom napravom za kontaktiranje duhova. Danas ona upozorava ljude da ne uzimaju lakomisleno uidži tablu u ruke, jer se nikada pouzdano ne može znati ko će se, ili šta, odazvati na upućeni poziv. No, i uprkos takvim upozorenjima, svedoci smo prave manije kontaktiranja duhova kako posredstvom medijuma, tako i korišćenjem uidži tabli.
No, bilo bi krajnje pogrešno spiritizam smatrati proizvodom modernog doba. Podaci koji govore o prvim danima hrišćanske crkve ukazuju da je medijumstvo bilo uobičajeno među ranim hrišćanima. Tako Tertulian (slika levo gore), jedan od prvih crkvenih otaca, opisuje jednu hrišćanku koja je tokom religijske službe upadala u trans i komunicirala sa duhovima koje je opisivala kao anđele. U Švedskoj je mnogo vekova kasnije Emanuel Svedenborg, u svojoj pedeset petoj godini, razvio parapsihičke sposobnosti. On je, po sopstvenom tvrđenju, imao kontakte sa različitim duhovima, pa čak je i posetio njihov svet. Zapise o tome je ostavio u knjizi ‘Nebo i pakao’, koja je istovremeno i njegovo najpoznatije delo.
Austrijanac Fridrih Anton Mesmer je 1772, nekoliko godina posle Svedenbergove smrti, uzbudio javnost svojom teorijom o izvesnoj životnoj energiji koju poseduje svaki čovek, a koju je nazvao animalnim magnetizmom. Mesmer je ovu životnu energiju koristio za lečenje, ali osim što je veliki broj pacijenata stvarno izlečen, dešavali su se i propratni efekti, koji su se ogledali u iznenada otkrivenoj sposobnosti da se čitaju misli, proriče budućnost, odnosno pronalaze skrivene stvari.
Američki iscelitelj Endrju Džekson Devis, koji je takođe lečio metodama mesmerizma, počeo je sredinom XIX veka da tvrdi da je u transu kontaktirao lično sa Svedenborgom, koji mu je tom prilikom rekao da je on, Endrju Džekson Devis, nosilac misije važne za čitavo čovečanstvo. Načela te misije, kao i spiritualno ustrojstvo univerzuma, izloženo je tri godine kasnije u knjizi pod nazivom ‘The Principles od Nature’. Knjigu je, po sopstvenom tvrđenju, napisao tokom transa.
O spiritizmu, međutim,u onom obliku u kojem ga danas poznajemo, možemo govoriti tek od trenutka kada su sestre Foks 1848. godine otkrile svoje medijumske sposobnosti. Moda kontaktiranja duhova se munjevitom brzinom počela širiti Amerikom, a ubrzo je zahvatila i Englesku i Nemačku. U Francuskoj je za širenje spiritističkog pokreta u najvećoj meri bio zaslužan Alan Kardek, medijum čije je pravo ime bilo H.O.Rivail. Njegova knjiga nazvana ‘The Book of Spirits’, primljena tokom transa, i danas se smatra nekom vrstom neprevaziđenog udžbenika spiritizma.
Spiritističke seanse se najčešće održavaju u privatnim kućama, ali i u takozvanim spiritističkim crkvama, koje su ubrzo osnovane. Početak ovakvih seansi je obično obeležavalo izgovaranje molitava, odnosno pevanje duhovnih pesama. Nakon toga bi prisutni medijum pokušavao da stupi u kontakt sa svetom duhova. Nisu bili retki ni različiti parapsihološki fenomeni koji su se dešavali učesnicima ovakvih skupova. Između ostalog, dešavalo se da delovi nameštaja počnu da lebde, dok su se prizvani duhovi ponekad prisutnima prikazivali u relativno vidnoj formi.
Spiritizam je, kao okultni fenomen, ubrzo privukao pažnju mnogih okultista koji su se složili da prizivanje duhova na ovaj način ima dosta sličnosti sa izvesnim unutrašnjim magijskim radovima, ali uz ogradu da je rad ozbiljne magijske lože nešto sasvim drugo od spiritističke seanse, izvedene u nekoj javnoj prostoriji pred masom potpuno nepoznatih osoba.
Mnogi bi pomislili da savremeni pripadnici ‘New Age’ pokreta, a naročito oni koji gravitiraju ka duhovnoj potrazi za istinom, magiji i takozvanom kanalisanju, bezrezervno odobravaju upotrebu uidži tabli u svrhe prizivanja duhova.No, stvari stoje sasvim drugačije. Mnogi od njih o tome imaju isto mišnjenje kao i gore pomenuta Debora Krovli.
‘Pretpostavimo da živite u Njojorku i da išetate napolje, ščepate prvu osobu na koju naletite i odvučete je u svoj stan’ – kaže Rodžer Pajl, medijum koji se bavi pomaganjem osobama koje su zaposednute. On smatra da ljudi koji koriste uidži table čine identičnu stvar kada prizovu neko biće iz sveta duhova. Ne može se očekivati, po njegovim rečima, da će kontaktirani duh po svaku cenu imati prefinjene manire.
Mnogi ljudi kažu: ‘Ko se nalazi tamo?’ Zbog takvog primitivnog odnosa, uidži tabla je mnogo prijemčivija za najnerazvijenije tipove stralne energije. Ja ih nazivam neuspelim komadima. Te astralne energije su za zabavu i igranje. Doći će do table i reći vam da ste bili kralj u prošlom životu. Te energije mogu kod vas prouzokovati osećaj zastrašenosti.