Dodatni dokazi za one koji veruju u postojanje koda Biblije dolaze iz matematike: Elijahu Rips (slika levo) je matematičar u peščanim zgradama Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, smeštenom na brežuljku iznad ‘Večnog grada’. Odatla se pruža magičan pogled ka Faseldonu, ka starom gradskom zidu – idelno mestu za inspiraciju?
Ripsovo specijalno područje je takozvana grupna teorija, matematički element moderne fizikalne teorije.
– Šifra Biblije je kompjuterski program! – objašnjava izraelski naučnik.
Zajedno sa dvojicom izraelskih kolega, fizičarom Doronom Witztumom i Joavom Rosenbergom sa jerusalimskih Visokih tehnoloških skola – Rips je tekst Biblije podvrgnuo jednom programu za dešifriranje. Posao je trajao sve do 1994. godine kada su u poznatom naučnom časopisu ‘Statistical Science’ objavili svoja iznenadujuća saznanja pod naslovom ‘Konstante slova u Knjizi’.
Oni su prvo izabrali 300 hebrejskih pojmova koji imaju slična značenja, kasnije su tome dodali imena, dane rođenja i smrti 66 najpoznatijih Jevreja koji su živeli izmedu IX i XIX veka. Tada su sve to skupa tretirali kao jednu celinu, jedan tekst, bez praznog prostora izmedu reči i znakova. Tada su u tom tekstu, u kome je bilo jedan do drugog 304.805 znaka, potražili prethodno izabrana imena.
Računar je počeo kombinirati slova tako što je kombinirao prvi sa drugim, pa sa trećim… sa hiljaditim itd. Onda je kobinirao to isto samo sa početnim drugim slovom. Na kraju je tako prošao sva slova.
Upozorenje za Rabina je bila kombinacija slova ređanih – svako četvrto, dvanaesto ili petnaesto slovo teksta. Ako pri čitanju znakova preskačemo određeni broj slova, dobivamo čitak tekst. Reci kao: ‘Rabin’, ‘Amir’, ‘Tel Aviv’ i godina ubistva. Popreko preko Rabinovog imena mogu se naći reči: ‘Ubica koji želi ubiti’.
Da li je to sve samo slučaj?!…
