Najstariji peruanski arheološki artefakti izgleda da potiču od pre 20.000 godina, a otkriće graviranog kamenja u regionu Ike seže unazad sve do sredine XV veka i zabeleženo je i u španskim konkvistadorskim hronikama. Kurator muzeja u Iki u početku je prihvatio Kalvovu kolekciju koa primer preinkanske pogrebne umetnosti, ali je kamenje uklonjeno iz stalne postavke 1970. godine kada su Kabrerine ideje postale globalno ozloglašene. Kada je Kabrera posetio muzej da bi svoje artefakte uporedio sa Kalvovim, kurator mu je rakao da ih je povukao jer sada veruje da su ih napravili huakerosi – pljačkaši grobova.
Uprkos Usčojinom priznanju, Kabrera je nastavio da održava kult ‘dinosaurusovog kamenja’ koje je nazvao gliptolitima i postao najveći promoter ove ideje. Svoju kolekciju izložio je u sopstvenoj kući u kojoj police prekrivaju bukvalno svaki zid. Artefakti su organizovani po tematici: trke van planete, drevne životinje, izgubljeni kontinenti… Rasprave oko autentičnosti artefakata oterale su Kabreru u Fon Denikenov tabor, mada je deniken napisao da veruje da je kamenje falsifikat. Kabrera je sve više vremena provodio dešifrujući crteže i došao do zapanjujućeg zaključka u čudnim i teškim okolnostima.
Razmatrao je ideju da su njegovi hipotetički drevni ljudi – gliptolitski ljudi – imali veće mozgove od naših i da su zbog toga bili inteligentniji od nas. Navodno su ovi ljudi koristili dormu koncentrisane psihičke energije pomoću koje su mogli da utiču na nebeske događaje i zabeleže podatke na kamenju. Verovao je da neke od ‘mašina’ prikazanih na kamenju liče na svemirske letelice koje su verovatno mogle da putuju svemirom bez upotrebe goriva. Ostali crteži veoma podsećaju na ogromne crteže iz doline Naska, pa je Kabrera zaključio da je dolina Naska drevna svemirska luka.
Sada je već bio zašao u sopstveni svet i potpuno se izolovao od svojih konvencionalnih i prilično zbunjenih kolega, ne dozvoljavajući im više da saznaju tok njegovih razmišljanja. Rekao je: ‘Mogu samo da zaključim da su ljudi koji su gravirali kamenje koegzistirali sa ovim životinjama. To, naravno, znači da su ljudi živeli pre najmanje 405 miliona godina’.
Gliptolitski ljudi su, prema Kabreri, došli na Zmelju da genetskim inženjeringom ‘srede’ pretke ljudske rase i napustili su Zemlju pre nego što je u nju udarila Velika Kometa pre 65 miliona godina, ostavivši svoje intelektualno zaveštanje zapisano na neuništivom materijalu – na kamenju. Kabrera teoretiše da su uzleteli iz doline Naska, da su letelice ispaljene iz elektromagnetskih lasera i da su orišli na planetu u sazvežđu Plejada. Na nekim primercima kamenja, po njemu, vide se hemisfere udaljenih planeta i druga mesta u Univerzumu gde postoji život, što bi ukazalo na poprilično dugačko putovanje svemirom pre katastrofe.
Kabrerino tumačenje crteža ima malo pristalica, posebno što postoje i neke druge, manje dramatične interpretacije iako ni za njih ne postoje dokazi. Na primer, čak i ako pretpostavimo da je kamenje zaista autentično i staro milionima godina, ne mora da znači kako zaista sadrži vrstu informacija na kojima Kabrera insistira – transplantacije srca i mozga mogu isto tako biti i prikazi sakaćenja ili kanibalizma, a leteće mašine više liče na ptice nego na moderne mašine.
Televizijska stanica NBC je 25.februara 1996. godine prikazala dokumentarac Misteriozno poreklo čoveka. U njemu su prikupljeni dokazi koji naizgled podupiru ideju da su zaista postojale civilizacije daleko starije i od najranijih do sada poznatih i da su se doba čoveka i dinosaurusa poklapala. Samostalni arheolog i direktor Društva za rana istraživanja, Nil Stif, bio je jedan od istraživača koji su 1995. proputovali Južnu Ameriku uzduž i popreko, prikupljajući materijal za program. Ispitao je i kamenje iz Ike,a li je mislio da ga ne trena uvrstiti u originalni dokumentarac jer ne dodaje nikakvu naučnu težinu debati. Producent ovog dokumentarnog filma, bil Kolt, odlučio je da 1997. godine posebno unovči i dve kontroverzne priče koje su izbačene iz verzije emitovane godinu dana ranije. Segment koji se bavi kamenjem iz Ike je nazvan Umetnost Jure i prodan je kablovskoj televiziji. Priča se koncentriše na Stidovo istraživanje, pošto je on bio poslednji arheolog koji se pozabavio kolekcijom. Kada je Stid sreo Bazlija Usčoju, farmer je potvrdio da je on gravirao kamenje na osnovu crteža koje mu je Kabrera doneo. Zašto? Njegov odgovor je bio: ‘Zato što je klesanje crteža na ovom kamenju lakše nego obrađivanje zemlje’. Usčoja je ispričao da je Kabrera imao samo 5.000 originalnih komada koje nije od izgravirao, a da je, suprotno svojim ranijim izjavama, on zatim gravirao preostalo kamenje. A ko je onda iscrtao tih 5.000 originalnih komada? To je pitanje na koje ni Usčoja nije znao da odgovori!