Titova sahrana je jedan od najočiglednijih dokaza njegove povezanosti s masonerijom. Na njegovom se sprovodu naime okupio najveći broj državnika u svetskoj istoriji. Titovu duhu se tada poklonili: 31 predsednik republike, četiri kralja, pet prinčeva, šest potpredsednika država, sedam predsednika parlamenata, 22 predsednika vlada, 13 zamenika predsednika vlada, 47 ministara vanjskih poslova. Prisutno je bilo ukupno 215 delegacija iz 125 država sveta, a sahrana je uz pomoć čak 41 kamere, prenošena u gotovo svim zemljama sveta. Preko TV ekrana je poslednji oproštaj s Titom moglo pratiti dve trećine svetskog stanovništva.
Uporedimo li ovaj odaziv sa ‘brojnošću’ svetske diplomatije na sprovodu Dr.Franje Tuđmana, lako ćemo zaključiti ko je bio Tito, a ko Tuđman. Prvi hrvatski predsednik je svojim izjavama pri smrti, u kojima je otvoreno prozvao svetsku masoneriju, nazvavši ih ‘vragovima u bojama’, zaradio diplomatski bojkot svoje sahrane na Mirogoju. Time je još jednom dokazana teza, kako svetske političke tokove već decenijama u potpunosti kontroliše anglo-saksonska masonska koalicija, a što su dobro znali i Tuđman i Tito. Ovaj potonji je veštim političkim manevrima okrenuo tu činjenicu u svoju korist, plešući celi život na tankoj liniji hladnoratovskih sukoba, što se nikako nije moglo napraviti bez jakog ‘zaleđa’ duhovnih ‘vladara sveta’.