Tajne Starih Mudraca! Hiljade godina stara iskustva tibetanske medicine počivaju na konceptu ravnoteže pet elemenata: vode, vatre, zemlje, vazduha i prostora. Između Indije, Nepala, Butana, Burme, Kine i bivšeg SSSr-a do 1960. godine postojalo je drevno kraljevstvo koje se zvalo Po, na engleskom Tibet.
Religija te daleke zemlje, van glavnih puteva i izolovana od ostalog sveta, nastala je stapanjem izvornog bona i iz Indije uvezenog budizma. Značajan deo te religije je nauka o cikličnom postojanju čoveka.
Iskustvo cikličnog postojanja osnova je i tibetanske medicinske nauke.
Ispitivanjem sopstvenog uma, generacije učitelja mudrosti shvatile su da je um bez početka i bez kraja, i da se u njemu kao u bistrom ogledalu reflektuju misli koje ne remete njegovu prirodu, a priroda ogledala je upravo to odražavanje. Na sličan način, ljudski um nije nastao našim rođenjem i ne propada sa smrću. Sve što se u međuvremenu dešava samo je manifestacija te osnovne praznine. Suština stvarnog postojanja svega što postoji, jasna priroda onoga što se manifestuje u različitim formama je praznina. Kada je ta osnovna praznina uslovljena iluzornim dualističkim pojmovima, ono što se manifestuje – na nečistom nivou – su tri strasi: privrženosti, gneva i neznanja.
