Gde je nestalo to čudo!? Grad Buffalo na severu države New York, jedne prolećne nedelje 1931. godine, bio je tihi svedok jednog neverovatnog događaja. Ekonomska depresija donekle je umrtvila poslovanje i proizvodnju, ali grad je usprkos tome vrvio od aktivnosti. Medu hiljadama vozila koja su se kretala gradskim putevima bio je jedan luksuzan automobil koji se zaustavio kraj ruba puta na raskrsnici sa semaforom. Slučajni prolaznik primetio je da se radi o novom Pierce-Arrow sedanu, s farovima koji su se stapali s gracioznim širokim lukovima prednjih blatobrana u jedinstvenom stilu Picrce-Arrowa.
Ovaj se elegantni automobil izdvajao od drugih i po tome što tog svežeg dana nije bilo vidljive pare koja bi kuljala iz njegove izduvne cevi. Prolaznik je prišao vozčcu i kroz otvoreni prozor prokomentirao odsutnost izduvnih plinova. Vozač se čoveku zahvalio na komplimentu i dodao da je razlog taj što u automobilu ‘nema motora’. Ova tvrdnja nije tako šaljiva ili neozbiljna kakvom se može činiti. U njoj je bilo i nešto istine. U Pierce-Arrowu zaista nije bilo nikakvog motora s unutarnjim sagorevanjem. Na njegovom mestu bio je električni motor!
Da je vozač imao volje proširiti svoj komentar, mogao je reći pešaku i to da je električni motor radio bez baterija – bez bilo kakve vrste ‘goriva’. Vozač je bio Petar Savo, i premda je on upravljao automobilom, nije bio odgovoran za njegova zapanjujuća svojstva. To je bilo delo njegovog jedinog putnika, čoveka kojeg je Petar Savo znao kao ‘ujaka’: nikoga drugog nego električnog genija, Nikolu Teslu (18č6-1943). Tokom 1890-ih, Nikola Tesla je revolucionisao svet svojim izumima na polju praktičnog elektriciteta, poklonivši nam indukcijski električni motor, naizmeničnu struju (AC), radiotelegrafiju, bežicno daljinsko upravljanje, fluoresccntne svetiljke i druga naučna čuda. U moderno tehnološko doba nije nas uvela jednosmerna struja Thomasa Edisona (DC), nego višefazna struja NikoleTesle (AC). Tesla nije zaspao na lovorikama, već je nastavio s fundamentalnim otkrićima na području energije i materije. Otkrio je kosmičke zrake decenijama pre Millikana, a pre drugih bavio se i Rentgenskim zracima, katodnom cevi i drugim vakuumskim cevima.
Međutim, potencijalno najvažnije otkriće Nikole Tesle bilo je da se električna energija može prenositi Zemljom i oko Zemlje u atmosferskoj zoni zvanoj Schumannova rupa. Ona se proteže od površine planete do jonosfere na visini od oko 80 kilometara. Elektromagnetski talasi ekstremno niske frekvencije od oko 8 Hz (koliko iznosi Schumannova rezonanca ili puls Zemljinog magnetskog polja) putuje doslovno bez gubitaka do bilo koje tačke na planeti. Teslin sistem distribucije struje i njegova posvećenost besplatnoj energiji značili su da bi se na njega mogao priključiti bilo ko u svetu s električnim uređajem ispravno usklađenim s prenosom energije. To je bila prevelika pretnja za moćne interesne grupe i njihovu distribuciju i prodaju električne energije. Teslino otkriće rezultiralo je ukidanjem financijske podrške, izbacivanjem iz naučnog krema i posrupnim brisanjem njegovog imena iz istorijskih knjiga. Tesla, koji je 189č. imao status naučne super zvezde, postao je do 1917. doslovno čovek bez statusa, ograničen na provođenje sitnih naučnih eksperimenata u potpunoj osami. Ovaj mršavi lik u otvorenom kaputu u stilu od pre Prvog svetskog rata objavljivao je novinarima svoja otkrića i ideje u razvoju prilikom svojih godišnjih rođendanskih konferencija za štampu. Godine 1931, Nikola Tesla navršio je sedamdeset i petu. U jednom od retkih ukazivanja medijske pažnje, magazin Time počastio ga je portretom na naslovnoj stranici i biografskim profllom. Stari naučnik bio je mršav i upalog lica, ali ne i nezdrav, kosa mu je i dalje bila sjajna i crna, i još je uvek imao isti daleki izraz u svojim vizionarskim očima.
