Istraživače moderne kompjuterske tehnologije u drugoj polovini 20. veka često su, želeći da prijave patente u ovoj oblasti, bili neprijatno iznenađeni kada bi utvrdili da je Tesla mnoge izume već prijavio. Iako je Tesla u mnogo čemu dao prve doprinose u razvoju komjuterske tehnologije, o tome se danas mnogo manje zna nego o Bretejnu, Bardinu i Šokliju, koji su pronalaskom tranzistora omogućili elektronske kompjutere. Istina je, međutim, da su njihovi napori tek na osnovu Teslinih patenata doveli do stvaranja kompjuterskih sistema sa elementima za logičko rasuđivanje.
Godine 1903. Teslini patenti 723.188 i 725.605 sadrže osnove principa logičkog kola (AND). Mada se u Teslinoj prijavi računalo sa naizmeničnom strujom, dok današnji kompjuteri koriste pulseve istosmerne struje, princip je ostao isti. Ipak, Nobelova nagrada, 1956. godine dodeljena je Barinu, Bretejnu i Šokliju za njihov rad na razvoju transistora, koji su u mnogim oblastima zamenili elektronske lampe. Tek odoskora, i stidljivo, i Tesli se odaje priznanje za pionirski posao u ovoj oblasti.
Na žalost, Tesla, iako je učinio toliko mnogo za eru automatizacije, nije želeo da gubi vreme na dalji razvoj osnovnih principa automatike. Imao je utisak, tada sasvim ispravan, da je svet još nespreman da prihvati primenu automata. Njegovi napori bili su usmereni ka ostvarenju još krupnijih zamisli – ukoliko su ove, uopšte, bile ostvarive. Njegova laboratorija u Njujorku više nije bila podobna i sigurna za proveru takvih projekata, ili tačnije, njegovi eksperimenti su postali previše opasni za mnogobrojni Njujork.
Tesla je pisao Leonardu Kertisu, koji je štitio njegova prava: ‘Moji generatori
proizvode struju od 4 miliona volti. Radi se o tajnim eksperimentima. Moram sebi da obezbedim nezavisno snabdevanje strujom i nesmetan rad u sopstvenoj i izolovanoj laboratoriji’. Kertis, u dobrim odnosima sa kompanijom Colorado Springs Electic, odmah je krenuo da reši Teslin problem. Rešenje koje je našao imaće dalekosežne posledice.
U prethodnoj deceniji, Tesla je već prijavio čitavu seriju patenata iz oblasti bežićnog prenosa energije i poruka, počev od osnovnih uređaja za proizvodnju visokih frekvencija i napona. Njegov aparat je mogao da proizvede struju od četiri miliona volti, a sada je imao nameru da napravi jedan još daleko snažniji. Ispitivanja je trebalo obaviti u najvećoj tajnosti ili, bar, u tajnosti kakva je bila moguća u malom mestu u kome se iznenada pojavio čuveni pronalazač sa čitavom gomilom čudne opreme.
Za vreme gradnje eksperimentalne stanice Tesla je svakodnevno put do gradilišta prelazio čezama. Uvek je sedeo tako da su mu noge visile sa strane, spreman da iskoči, ako bude trebalo. U konji i liftove, podjednako nije imao poverenja. Uskoro, konji u Kolorado Springsu imaće isto toliko razloga da ne veruju njemu, jer kada je obavljao svoje eksperimente, elektricitet, koji se širio okolnim livadama u svim pravcima, plašio je i terao jadne životinje da beže glavom bez obzira. Evo još nekih Teslinih ideja:
■ Veštačko osvetljenje mora i okeana – Propuštanjem struja visoke frekvencije kroz gornje slojeve atmosfere, gde su gasovi razređeni, dolazi do jonizovanja i svetlucanja, slično procesu koji se odvija u neonskim cevima, i stvaranja efekta sličnog polarnoj svetlosti.
■ Prsten oko Ekvatora – Ideja se sastoji u tome da se konstruiše prsten oko ekvatora koji bi slobodno plovio, a njegovo okretanje bi kočile inercijalne sile, pa bi tako bilo moguće putovati brzinom od 2.000 kilometara na čas.
■ Elektromagnetno kupatilo – Ulaskom u jako električno polje mogla bi se odstraniti sva prašina i nečistoće sa ljudske odeće, kao i iz pora ljudske kože, pa bi to bio idealan način kupanja bez vode.
■ Projektor misli – Inspirisan sopstvenim iskustvom, Tesla je zamislio obrnut postupak od onog kada svetlost sa nekog predmeta u našoj okolini pada na mrežnjaču i stvara impuls koji odlazi do mozga. U tom obrnutom postupku naš koncentrisani napor da zamislimo neku sliku stvorio bi impuls koji bi išao na mrežnjaču, gde bismo ga na neki način registrovali i odvodili na ekran.
