Među glasinama da su CIA i američka mornarica umešane u pokušaje da se ostvari telepatska veza sa posadom podmornice dok se ona nalazi pod vodom, najpoznatija je ona o ‘Nautilusu’, prvoj nuklearnoj podmornici koja je porinuta u more u januaru 1954. godine. Otkrivanje neprijateljskih plovila i komunikacija sa svojima, u situaciji kada nije moguće ostvariti radio-vezu i kada su oni praktično odsečeni od sveta i prepušteni sami sebi, makar i na paranormalan način, činilo se da je tada bila od prvorazrednog značaja. Toga su bili svesni i Sovjeti kada je godinu dana kasnije ‘Nautilus’ nestao u morskim dubinama, sposoban da, zahvaljujući nuklearnoj energiji, ne isplovljava mesecima, pa čak i godinama, što je Ruse dovodilo do očajanja, jer nisu imali predstavu gde bi se ova podmornica crne boje i nevidljiva za radarske znake mogla nalaziti.
Afera je izbila u leto 1958, kada je jedna britanska transantarktička ekspedicija pokušavala da pređe Polarni krug. Prema tajnom projektu američke mornarice, pod nazivom ‘Sunčev sjaj’, ‘Nautilus’ je 23. jula isplovio iz Perl Harbura i zaputio se prema Beringovom moreuzu, da bi se približio sovjetskoj obali samo na nekoliko kilometara.
Već 3. avgusta mornarički komandant Vilijam R. Anderson objavio je da je plovilo stiglo na Severni pol. Sovjeti, koji su imali informaciju o sličnom pokušaju ‘Nautilusa’ u septembru prethodne godine, kada je u ledu slomio periskop, pitali su se kako je ovoga puta ostvarena radio veza sa komandom, dok se podmornica nalazila pod debelim slojem leda? Naime, tamo se nisu mogle postaviti bove na kojima bi se nalazili transmisioni radio uređaji.

Odgovor je dao francuski magazin ‘Konstelacija’ naredne, 1959. godine, u članku pod naslovom ‘Prenos misli – novo ratno oružje’, čiji je autor tvrdio da je, počev od 25. jula, sa posadom ‘Nautilusa’ izveden uspešan telepatski eksperiment, kojim je rukovodio Džozef B. Rajn, direktor Parapsihološke laboratorije na Djuk Univerzitetu. Prenos misli je bio strogo kontrolisan i trajao je 16 dana, pošiljalac je bio student Djuk Univerziteta u Darhamu pod imenom ‘Smit’, i on se za to vreme nalazio u Vestinghausovoj laboratoriji u Merilendu. Za primanje poruka pomoću Zenerovih karti na podmornici je bio ‘zadužen’ mornarički poručnik nazvan ‘Džons’, i on je dobijao vizuelne utiske sa kopna. U ‘Nautilusu’ vođa projekta bio je pukovnik Vilijam H. Bouers, direktor Biološkog odeljenja Istraživačkog instituta vazdušnih snaga, a izveštaj o uspešno izvedenom eksperimentu poslat je lično predsedniku Dvajtu Ajzenhaueru.
Mornarica je, naravno, sve to demantovala, ali je u ‘Žurnalu’ koji je izdavao Rajn već bio objavljen mali tekst o ‘dotaciji’ koja je data laboratoriji od strane mornarice. Mnogo godina kasnije Džozef Gajder Prat, jedan od ključnih ljudi eksperimenta, čija je povezanost sa CIA bila van svake sumnje, okarakterisao je priču o ‘Nautilusu’ kao prevaru, ali – bez argumenata. Zanimljivo je šta se za to vreme dešavalo u Sovjetskom savezu. Najpre je Gleb Anfilov, urednik časopisa ‘Znanje-sila’ postavio pitanje šta će sovjetska nauka učiniti kako bi odgovorila na američke telepatske pretnje!? Ovo je bilo utoliko čudnije zato što je sovjetska enciklopedija u izdanju iz 1956. godine okarakterisala telepatiju kao ‘antinaučnu idealističku fikciju’, a ova zemlja zvanično nije imala parapsihologa.
Slučaj sa ‘Nautilusom’ doprineo je da se sovjetska gledišta značajno modifikuju, jer su sva istraživanja na tom polju do tada bila u rukama doktora Leonida Vasiljeva i on je zaključio da je ovaj eksperiment pokazao ‘da je moguće komunicirati telepatijom ispod površine mora i kroz metalni oklop podmornice’. Kako je Vasiljev bio direktor Odseka za psihologiju na Lenjingradskom univerzitetu i dobitnik Lenjinove nagrade, mogao je sebi da dozvoli i sledeću izjavu: ‘Mada se parapsihologija ne uklapa u već poznatu nauku, dijalektički materijalizam je neće odbaciti ili ignorisati. Ako odbacimo rezultate eksperimenta, mi reafirmišemo idealizam i tako pomažemo jačanje korena praznoverja’. Uz tvrdnju doktora Leonida Vasiljeva da će ‘otkriće energije koja stoji iza telepatije biti jednako važno kao i otkriće atomske energije’, u SSSR-u je počela nova era istraživanja ekstrasensozne percepcije.