Godine 1658. u Virtenbergu počasnom diskusijom u akademskim tezama rašljarenje je bilo priznato. Raspravljalo se da li rabdominaciju (grčke reči: rhabdos – rašlje i mantela – misao, znanje) treba uvrstiti u okultne sile ili ne. Zaključeno je da ne treba, isim u slučaja kada se radi o prevari. I pored toga, progon rašljara i negodovanje sveštenstva se nastavljaju, ali uspesi rašljara zadivljuju i zbunjuju javnost. Zato sveštenstvo, pod zakletvom čuvanja stroge tajne počinje proučavati ove fenomene. Tome je naročito pridonela pojava rašljara Žaka Ajmara. O njegovim uspesima pisala je štampa, nad njim su vršeni naučni eksperimenti, a dokumenti o tome sačuvani su do današnjih dana.
Taj legendarni rašljar rođen je 1662. blizu Liona, u Francuskoj. Nije poznato kada je postao rašljar, ali je u 26. godini uspešno otkrio počinioce krađa. Jednom prilikom, radeći na terenu, naišao je na zakopan leš neke žene. Odmah se dao u potragu za ubicom. Rašlje su ga ‘dovele’ do kuće njenog muža, koji je priznao zločin.
Kada su 1692. ubijeni jedan vinarski trgovac i njegova žena, a nije se moglo pronaći ko je to učinio, u pomoć je pozvan Ajmar. On se sa rašljama u ruci uputio na mesto zločina, prešao preko mosta na reci Roni, došao do kuće jednog vrtlara, ušao unutra i pronašao da su tu bila dvojica koji su sedeli i pili, a zatim otišli. Nekoliko dana Ajmar je pratio trag ubica dok ga rašlje nisu dovele do tamnice gde je ubica bio zatvoren zbog neke krađe. Ubrzo zatim priznao je svoje nedelo i odao ime saučesnika. Osuđen je na smrt i rastrgnut na točku.
Sveštenik De Valmon je, 1698. godine mesec dana vršio eksperimente sa Ajmarom i utvrdio da se u njegovim rukama okreću rašlje kad otkriva tragove ubica i lopova. Inspirisan uspesima Ajmara, 1693. godine izdaje knjigu ‘Okultna fizika ili rasprava o božanskim rašljama’ kojom delimično staje u odbranu rašljarenja. Godine 1701. inkvizicija zabranjuje ovu knjigu, ali je ona ponovo štampana godinu dana kasnije, a nakon toga 1722. godine.
Nakon Ajmara, u Francuskoj se pojavljuje još jedan čuveni rašljar po imenu Bartelemi Bleton, rođen negde između 1740. i 1750. godine. Rašlje koje je upotrebljavao bile su ispruženi štap koji je on držao kažiprstima ruku. Štap je bio vrlo malo povijen i okretao se nesvojevoljnim pokretima njegovih ruku 30 do 80 puta u minutu. Postoji mnogo zapisanog i očuvanog o radu rašljara Bletona. Sa njim je dosta eksperimentisao dr Pjer Tuvenel i o tome pisao u svojim ‘Fizičkim i lekarskim memoarima’ – 1781. godine i u ‘Drugim memoarima’ iz 1784. godine u kojima je fenomen rašalja pokušao da reši nekim svojim teorijama. Bleton bi sa povezom preko očliju uvek tačno utvrdio kada se nalazio na toku podzemnih voda, gde se one granaju, šire ili propadaju. Dr Tuvenel je naveo podatak da u šest stotina pokušaja Bleton nijednom nije pogrešio.
Ovaj rašljar radio je za mnoge ugledne ljude tog doba: grofove, markize, gradonačelnike i neka društva. Radio je i van Francuske, a u maju 1782. godine ispitan je od strane šest naučnika. Vezanih očiju pronašao je zakopanu cev kroz koju je tekla voda. Na više mesta Bleton je pronašao izvore po želji kraljice Francuske. I dan – danas neki naučnici proučavaju njegova dela.