Mada je imala na raspolaganju sva potebna sredstva da otkrije i spreči napad 11.septembra, istraživači naglašavaju sledeće: SAD raspolaže Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA), Federalnim biroom za istragu (FBI), Nacionalnom službom sigumosti (NSA), Obrambenom obaveštajnom službom, Nacionalnim istražnim uredom, Tajnom službom i svom silom drugih obaveštajnih i sigumosnih službi. Te službe koriste tajni sistem globalne špijunaže zvani Echelon – koji nadzire većinu elektoničke komunikacije u svetu; Camivore – koji presreće e-mail; Tempest – tehnologiju koja može pročitati sadržaj kompjuterskog ekrana iz drugog stambenog bloka; Keyhole satellites – koji prepoznaju na udaljenosti od deset centimetara, te druge špijunske tehnike o kojima najverovatrije mi ništa i ne znamo. SAD su u 2001. potrošile 30 milijardi dolara na prikupljanje obaveštajnih podataka kao i dodatnih 12 milijardi dolara za borbu protiv terorizna. Uz sve te resurse, a i više od toga, očekuje se da verujemo kako vlada nije zaprimila niti najmanji signal da teroristi planiraju napad na Sjedinjene Države, i to ništa manje nego otetim avionima koje kane sunovratiti na najupadljivije nebodere u Njujorku.
Nakon razmatranja činjenica, valja nam uzeti u obzir još ozbiljniju mogućnosl da su određene frakcije unutar Vlade SAD-a pripremile bin Ladenovu pretnju i zbilja želele napade. Bez obzira na to je li to zaista samo teza, ovo pokazuje mogućnost da CIA nije kreirala i opremila bin Ladenovu mrežu samo za borbu protiv Sovjeta, nego, šta više, i u druge svrhe. CIA, uvek svesna potrebe za opravdanjem svojih ‘misija’, sredinom 80-ih godina prikupila je uverljive dokaze o produbljenju infrastrukturne krize unutar Sovjetskog Saveza. CIA je, kao što je to u kongresnom ispitivanju priznao njen zamenik direktora, Robert Gates, odlučila te dokaze zadržati za sebe i nije ih dalje prosledila predsedniku Reganu i njegovim najvišim savetnicima. Umesto toga, nastavila je uveliko preterivati u opisu sovjetskih vojnih i tehnoloških mogućnosti u svom godišinjem
izveštaju ‘Soviet Military Power’ sve do 1990. godine.
Tu nam se javlja uznemirujuće pitanje. Ukoliko se znalo za skori kolaps Sovjetskog Saveza i nemilosrdni slom komunizrna, uključivanje bin Ladena u križarsku vojnu akciju protiv Sovjeta deluje nekonzistentro. Kraće rečeno, ono više nije značajno. Ipak unatoč pouzdanom zastarevanju koncepta antikomunističke kampanje, bin Laden i dalje nastavlja primati značajna sredstva. Jer, ukoliko se više ne radi o financiranju predstojećeg rata sa Sovjetima, znači da postoje drugi, onostani motiv za zadržavanje bin Ladenove mreže. Šta je dakle bio stvami program CIA-e? Koji je bio motiv da se podržava ono što će kasnije postati međunarodni Frankenštajn? Bivši pridruženi zamenik šefa CIA-e za operacije, Theodore Shackley, možda je već odgovorio na to pitanje u svojoj knjizi Treća Opcija: ‘Stariji obaveštajci koji su, poput mene, imali prilično iskustva u paravojnim operacijama, uvek su insistirali na tome da bi Sjedinjene Države trebale razmotriti i treču opciju – upotrebu gerilskog načina ratovanja, tehnike protuudara i tajnih akcija za postizanje političkih ciljeva…’ Političko je ratovanje često zakrpa koja služi zato da se izbegnu krvavije i skuplje alternative…
Je li onda moguće da je napad 11.septembra bio opipljiva inačica Shackleyeve treće opcije? Bin Ladenove veze s obaveštajnom zajednicom svakako upućuju na takve pretpostavke. Jesu li al Qaida i bin Laden zapravo deo treće opcije koja bi trebala olakšati političke i društvene promene u Sjedinjenim Američkim Državama? Uzmimo u obzir i razgovor između bivšeg DEA agenta Michaela Levinea i agenta CIA-e. On sugeriše da je CIA pripravna i voljna upotrebiti treću opciju u Americi. Ovaj ulomak prenosimo iz Trougla Smrti (The Triangle of Death):
– Kako možeš biti tako dobar u onom što činiš a imati taka malo razumevanja o tome ko zaista povlači tvoje konopce? Zar ne shvataš da postoje frakcije u tvojoj vladi koje su želele da se ovo dogodi – izvanredno stanje koje je prevruće da bi izborna vlada mogla s njim izaći na kraj.
– S kojim cilj em? – upitao sam.
– Da bi se suspendirao Ustav, naravno. Već se donosi novi zakon. Sve će biti savršeno legalno. Proveerio sam. Zove se FEMA – Federal Emergency Management Agent – Federalna Agencija za Slučaj Izvanrednog Stanja. Spremite svoje pištolje, vi protuvladini huškači. A ko te postati kraljem, Michael?
– CIA – reko sam.
Terorizam u Sjedinjenim Američkim Državama je jedna od metoda koje se koriste kako bi se generisale promene koje priželjkuje Levineov prijatelj iz CIA-e. On je izlika za uvođenje drakonskih zakona i mera koji su pre bili nezamislivi. Zastavnik Henry Gonzales uviđa tu činjenicu i komentira: ‘Istina je, zapravo, da vi gde god možete uvodite pomoćne propise i projekt izmene Ustava u slučaju izvanrednog stanja i tako, u ime zaustavljanja terorizma, pozivate vojsku, privodite i zatvarate Amerikance i držite ih u kažnjeničkim logorima.
Dodajte popisu ‘izmena Ustava u slučaju izvanrednog stanju’ Patriot Act – Domovinski Zakon, izglasan kao odgovor na napade 11.septembra. Prema Washington Post-u, taj zakon:’…ovlašćuje vladu izmeniti prvobitnu namenu FBI-a, a to je istraga i rešavanje kriminalnih slučajeva, i preusmeriti ga na prikupljanje domaćih obaveštajnih podataka. Nadalje, Ministarstvo financija se zadužuje izgraditi sistern za prikupljanje financijskih obaveštajnih podataka kojima bi CIA imala pristup. Najznačajnije je da je CIA po prvi put zadobiia autoritet da utič na nadzor FBI-evih operacija unutar Sjedinjenih Država i da prikuplja dokaze preko federalnih istražnih sudova i prisluškivanja u kriminalnim slučajevima’.
Patiot Act – Domovinski Zakon, formulisan je tako da preobrazi Ameriku u nadzirano društvo. Njime se omogućuje prisluškivanje većega dela populacije. U ime borbe protiv terorizma, sveprisutne oči vlade mogu sad promatrati sve one koje se samo smatra ‘sumnjivima’. Nadalje, prisluškivanja više nisu samo sredstvo u kriminalnim istragama. Prema Zakonu, ona postaju sredstvom prikupljanja informacija od građanstva. Na nesreću, tu nije kraj iznenađenjima. Zakon takođe ukida mnoga ograničenja
CIA-ne moći: ‘Novi zakon CIA-i takođe omogućuje izvanredan pristup najjačem istražnom oružju u arsenalu prisila federalnog zakona: federalnim istražnim sudovima. Ti istražni sudovi imaju gotovo neograničenu moć prikupljanja dokaznog materijala preko prisluškivanja, transkripata, iskaza svedoka, prisluškivanja telefona, iz poslovne i medicinske dokumentacije… Novi zakon dopušta i omogućuje FBI-u da daje CIA-i informacije istražnih sudova bez sudskog naloga ukoliko se informacije tiču vanjskih obaveštajnih podataka ili međunarodnog terorizma. Informacije takođe mogu biti prosleđene drugim ustanovama nacionalne sigurnosti…’
Sve rečeno navodi nas na zastašujući zaključak: izvesni krugovi u vladi smatraju terorizam oružjem socijalnog inženjeringa. Smer kojim bi društvo uz pomoć takvog ‘oružja’ moglo krenuti plaši nas još i više.