Ko je to izgradio i zašto? To je brdo kamenja koje se sastoji od oko dva i po miliona kamenih blokova, teških od dve do sedamdeset tona! Ipak, Velika piramida ne izaziva pažnju samo zbog svoje veličine. Postoji čitav niz fenomena u vezi sa ovim objektom, koji izazivaju sve veće interesovanje, a u Egiptu se i danas smatra da se u njoj pojavljuju bestelesna bića, aveti prošlosti i duhovi podzemnog sveta. Vekovima se prepričavaju priče o tajanstvenim silama koje se, posebno noću, kreću hodnicima piramide. Egipćani su čvrsto uvereni da bi čovek koji bi preko noći ostao u piramidi, ili bio ubijen od strane misterioznih sila ili nateran u ludilo. Godine 1930. dr Paul Brunton otišao je u Egipat sa namerom da utvrdi ima li istine u ‘sujeverju’ Egipćana.
Za dobijanje dozvole da provede noć u piramidi bilo mu je potrebno nekoliko meseci jer egipatske vlasti nisu htele da preuzmu odgovornost za moguće posledice. Prijatelji su ga ubeđivali da odustane i pokušavali da mu dokažu da niko od onih ‘koji su uznemirili mir faraona nije prošao nekažnjeno’. Nepokolebljivi Brunton je na kraju, ipak, dobio dozvolu da ostane u piramidi posle zalaska sunca, uz napomenu da će gvozdena vrata, koja se, uobičajeno, zaključavaju svake večeri, biti zaključana bez izuzetka i one noći kada on bude bio unutra.
Svoje doživljaje u Keopsovoj piramidi dr Paul Brunton je opisao u knjizi ‘A Search in Sacred Egypt’ koju je izdao 1936. godine u Londonu.
Po ulasku u piramidu suočio se sa velikim brojem slepih miševa koji su lepršali kroz hodnike i naletali na njega. Uspeo je da dođe do centralne odaje piramide, takozvane Kraljevske sobe, a onda je seo pored velikog kamenog sarkofaga i ugasio baterijsku lampu. Sve vreme je imao utisak da nije sam i da se oko njega zbivaju čudne stvari. Bio mu je potreban veliki napor da ostane budan. Iznenada, u jednom trenutku ‘senke su počele da se pomeraju, povremeno stvarajući mnogo definisaniji oblik, i neprijatne crte lica su se iznenada približile. Grozne slike su postale jasne u mome mozgu. Onda se mračna prikaza uvećala, podišla me je jeza od njenog pogleda pravo u mene, i podigla je svoje ruke kao da preti i kao da želi da ja pokažem strahopoštovanje.
Najzad je nastao vrhunac. Monstruozne kreacije, užasi podzemnog sveta formirali su groteskne ludosti, a čudni odbojni aspekti skupljali su se oko mene. Nekoliko minuta sam doživljavao nešto što nikada neće iščeznuti iz mog sećanja.
Posle ovoga nastao je mir. Cela kamena konstrukcija odisala je tišinom. Onda se osetilo jedno novo prisustvo. Atmosfera se promenila od loše i preteće do čiste i umirujuće. Oni koji su došli izgledali su drugačije od običnih ljudi, sa svetlim izrazom lica polubogova. Posle prve figure pojavila se još jedna, i posle razgovora sa njom dobio sam osećaj izuzetne slobode’.
Godine 1798. Napoleon Bonaparta je proveo nekoliko sati u centralnoj odaji Keopsove piramide. Opis njegovih doživljaja dao je Peter Tompkins u knjizi ‘Secrets of Tje Great Pyramid’: ‘Kada je izašao, general je bio vrlo bled i impresioniran. Kada su ga pitali da li je doživeo nešto misteriozno, on je rekao da ne želi da govori o tome i da mu to pitanje više ne postavljaju. I posle mnogo godina Napoleon je odbijao svaki razgovor o svojim iskustvima koje je doživeo unutar Velike piramide. Jednom prilikom samo je napomenuo da je tamo primio izvesne utiske o svojoj sudbini. Na Svetoj Jeleni, neposredno pred smrt, rakao je Las Casesu: ‘Ne, ne vredi. Nikada mi ne biste poverovali’!
