Horor film ‘Paranormal aktiviti’ iz 2007. godine, a zatim i njegov nastavak, doneli su Meka Sloutu (Micah Sloat), nosiocu glavne uloge, ne samo popularnost, nego i pitanja da li veruje u slična dešavanja koja su tema filma, ili je skeptik? On odgovara da je, što se tiče paranormalnog, to prestao da bude još od šesnaeste godine, nakon događaja u rodnom Konektikatu.
‘Posao je mom ocu išao tada veoma dobro i 1997. godine preselili smo se u vilu koju smo kupili. Bila je to tako velika kuća, izgrađena početkom 1900-tih godina, da sam se prvih nekoliko meseci gubio u njoj. Sa sestrom Arijanom, dve godine mlađom od mene, istraživao sam deo po deo i stigli smo do trećeg sprata, gde niko nije živeo i koji je služio kao skladište. Bilo je tamo nečeg čudnog, ta hladnoća koja je prosto ulazila u kosti, mnogo knjiga, fotografija u starinskim ramovima, tragova u prašini, ali iznad svega – mnogi predmeti su bili tako postavljeni jedan na drugi da su naprosto balansirali! Na podu smo zatekli gomilu zgužvanih papirnih maramica’, priča Meka.
Stravičan susret sa svetom natprirodnog dogodio se jedne noći početkom decembra kada je zbog oluje nestalo struje u kući. Sestra ga je nagovorila da uzmu baterijske lampe i odu na treći sprat, i mada se plašio, kao stariji brat to nije smeo da pokaže i odbije avanturu.
‘Išli smo hodnikom i ona je otvarala svaka vrata i osvetljavala unutra, smejala se i plašila me. Govorio sam joj da prestane jer sam osećao da ne bi trebalo da budemo tu, ali nije me poslušala. Vrata na kraju hodnika bila su drugačija od ostalih – teška i masivna.Otvorila ih je uz škripu, ušla unutra i nestala u mraku. Ja sam stajao kod stepenica, čekajući je, ali je nije bilo. Pozvao sam je, ali nije mi odgovarala. Kosa mi se digla na glavi kada su se vrata sama od sebe zalupila. A onda sam čuo njen vrisak. Potrčao sam, gurnuo vrata i ušao u sobu. Arijana nije bila u njoj. Vikao sam: ‘Arijana, gde si?’, ali se nije javljala. U jednom uglu sam video poveći otvor u zidu ili izrezane daske kao ulaz. Osvetlio sam i ugledao sam sobu u kojoj je na podu bio jedan stari madrac, a moja sestra je stajala unutra kao skamenjena. Pomerio sam lampu i osvetlio stolicu za ljuljanje u kojoj se nalazio neki ljudski oblik, ljudsko lice i dva oka koja su piljila u mene! Nešto je užasno isijavalo iz tih očiju. Stolica se pomerala kao da se neko ljulja u njoj. Zgrabio sam sestru, otrčali smo dole i uleteli u spavaću sobu naših roditelja, razbudivši ih u panici. Majka je poverovala da se nešto dešava na trećem spratu, ali otac je tvrdio da su to sve dečije fantazije i nastavio da spava. Mi te noći nismo spavali’, kaže Meka Slout.
Sutradan je istražen treći sprat i otac je rekao da nije znao za postojanje te sobe. Unutra je, osim madraca i stolice za ljuljanje prekrivene paučinom, bio orman sa fiokama i jedan sto na kojem se nalazio razbijeni tanjir sa ostacima nečeg što je mogao da bude rođendanski kolač, sudeći po svećici u njemu. Sve je to bilo, kako se čini, iz 1940-tih godina. Nakon toga, Mekin otac je pozvao čoveka od kojeg je kupio kuću i saznao da se on mnogo godina bojao da živi u njoj, jer je bila posednuta duhovima! Ona je nekada bila vlasništvo veoma bogate porodice, čija kćerka je dugo u kući živela sama. Bila je mentalno poremećena i porodica je prestala da vodi računa o njoj. U toj sobi je i umrla.
‘Majka je dovodila razne ljude da očiste kuću, ali ništa nije vredelo. Otac je i dalje mislio da su to gluposti. Arijana od toga dana nije htela da govori o tom događaju, a na treći sprat više nikada nije zakoračila’, rekao je Slout.