Ljudi i dinosaurusi zajedno!? Poreklo čoveka kao i vreme njegovog nastanka sujoš uvek velika nepoznanica za čovečanstvo, bez obzira na to koliko se zvanična nauka trudila da ljudima prikaže da su njihova objašnjenja i činjenice tačni i bezpogovorni. Međutim, mnogo je dokaza koji govore suprotno tome, ali zbog naučničkoglobija i njihovih interesa skrivaju se od pogleda današnjeg sveta. Ove stvari prkose Darvinovoj teoriji evolucije, a to je ono što njeni pobornici iz sveta nauke ne žele ni da čuju. Ali…

Trinaestog maja 1966. godine u Iki, glavnom gradu male peruanske provincije na obali mora, udaljenom oko 300 kilometara od Lime, bio je 42. rođendan lokalnog doktora Havijera Kabrere Darkea (slika levo). Njegov stari prijatelj, fotograf Feliks Ljosa Romero, doneo mu je naizgled sasvim običan poklon – zanimljivo izrezbareno kamenje. Dr Kabrera, koji se dugo godina bavio praistorijom tog regiona Perua, ispitao je ureze na kamenju i ustanovio da predstavljaju vrstu ribe koja je izumrla milionima godina ranije. Priča o ovom zanimljivom nalazu stigla je i do braće karlosa i pabla Soldija, poznatih kolekcionara preinkanskih artefakata. Oni su dr Kabreri pokazali hiljade slično izrezbarenih kamenova pronađenih u oblasti Okukahe i požalili se da uprkos svim naporima ne mogu da zainteresuju arheologe da se pozabave ovom enigmom. Kabrera je kupio od njih 341 kamen za oko 50 dolara.
U doktorovom privatnom muzeju nalazila se već kolekcija kamenja koja je pripadala njegovom ocu, španskom aristokrati Boliviu Kabreri. Kamenje je sakupljeno na poljima porodične plantaže krajem 30-tih godina prošlog veka. Veoma su ličili na njegove nove primerke. Uskoro je dr Kabrera pronašao novog dobavljača – farmera po imenu Bazilio Usčoja – i od njega kupio još nekoliko hiljada. Potpuno opsednut čudnim kamenjem, dr Kabrera je do kraja 70-tih godina prikupio više od 11. komada neobično izrezbarenog kamenja.
Kamenje se prilično razlikuje po veličini – ima ga od šljunkolikih kamenčića do popriličnih komada. Svima je zajednička tamna patina na kojoj su gravirani crteži zapanjujuće raznolikosti – neki među njima prikazuju bestijalnost, a neki su opisani kao prilično ljubavnog karaktera.
Kabrera je podelio svoju kolekciju na grupe: ima tu zvezdanih mapa, mapa neidentifikovanih oblasti, scena kompleksnih hirurških zahvata, ljudi koji korsite teledkope da bi posmatrali zvezde i komete, ali i nešto što podseća na ljude u letećim mašinama. Tu su i prizori koji predstavljaju direktan izazov opšteprihvaćenom pogledu na istoriju života na zemlji. Prikazuje ljude u interakciji sa izumrlim životinjama – u lovu i pripitomljavanju različitih vrsta dinosaurusa, posebno brontosaurusa, tiranosaurusa reksa, stegosaurusa i letećih pterodaktila. Poznavaoci tvdre da je pravi dragulj u osvoj seriji svena u kojoj čovek ubija dinosaurusa ručnom sekirom. Još je impresivnije što lovci, kako izgleda, demonstriraju zavidno poznavanje anatomije životinja. Oni presecaju vitalne nervne centre na kičmi dinosaurusa, što bez sumnje izaziva trenutnu smrt zveri.
Kabrerina medicinaska karijera je bila zavidna – penzionisaće se kao profesor i prvi čovek medicinskog fakulteta Univerziteta u Limi. Prirodno, u početku je ćutao o ‘dinosaurusovom kamenju’, pokušavajući da privuče pažnju stručnjaka najpre kamenjem na kome je zabeleženo neočekivano napredno naučno znanje u astronomskim i medicinskim scenama. ‘Hirurško kamenje’ ukazuje da su, milionima godina pre prve moderne civilizacije, tvorci kamenih crteža posedovali neverovatno znanje iz oblsti medicine. Sve do krvavih detalja se prepoznaju prizori transplantacije srca, jetre, bubrega, carski rez, operacije na mozgu, sofisticirana medicinska oprema, akupunktura i genetski inženjering. Ukratko, ova izuzetno kontroverzna ‘kamena biblioteka’ je arheološka anomalija – vrhunski primer onoga što je pionir misterioznih istraživanja, Ivan Sanderson, nazvao pogrešno raspoređenim artefaktima.
Krajem 60-tih, kada je već kupio od Bazlija Usčoje na hiljade komada graviranog kamenja, Kabrera je plašljivo počeo da promoviše svoje ‘otkriće’, pričajući o tome svakome ko je pokazao bar malo volje da ga sasluša. Ubrzo je priča stigla do ljudi kao što su Erih fon Deniken i robert Šaro.
Naravno, kamenje iz Ike je postalo vodeći hit zagovornika teorije o drevnim astronautima, koji smatraju da je u drevnoj prošlosti naše planete postojala izuzetna naučno i tehnološki razvijena civilizacija o kojoj ništa ne znamo, a čije je poreklo nesumnjivo vanzemaljsko.

Mnogi su pisci tvrdili da je to očigledan iako zbunjujući dokaz o postojanju moćne civilizacije iz vremena pre nestanka dinosaurusa – pre 65 miliona godina. Trenutno preovlađujući naučni stav jeste da dinosauruse i naše najranije pretke deli vremenski razmak od 60 miliona godina. Toj ogromnoj vremenskoj razlici idu u prilog geološki dokazi i moderne metode datiranja, što ideju o koegzistenciji ljudi i dinosaurusa čini naučno neodrživom. Ipak, i teoretske posledice prihvatanja punovažnosti kamenja iz Ike su isto tako teške. Na primer, ako su ljudi postojali u tako dalekoj prošlosti, kako je moguće da su preživeli nekoliko globalnih katastrofa koje su doprinele smrti dinosaurusa i ogromnog procenta drugih postojećih životnih oblika? Ako su dinosaurusi preživeli do modernog doba, zbog čega su iznenada nestali?