Postoji li negde eliksir večnog života. Dug život je želja svakog čoveka. Svi žele da što više vremena provedu na Zemlji i zbog toga je ‘besmrtnost’ bila opsesija mnogih kroz razne vremenske periode, od alhemičara, naučnika a i običnih ljudi. Po raznim dokazima, sve to i nisu bile prazne želje. Tako, po Kraljevskim listama koje su nađene u ruševinama sumerskih gradova Ninive i Nipura, praistorijski kraljevi su živeli po nekoliko stotina, pa čak i hiljada godina! Kako? U moskovskom časopisu ‘Zemlja sovjeta’ našao se zanimljiv tekst pod naslovom ‘Koliko treba da je dug ljudski vek’.
Dug život je želja svakog čoveka. Svi žele da što više vremena provedu na Zemlji i zbog toga je ‘besmrtnost’ bila opsesija mnogih kroz razne vremenske periode, od alhemičara, naučnika a i običnih ljudi. Po raznim dokazima, sve to i nisu bile prazne želje. Tako, po Kraljevskim listama koje su nađene u ruševinama sumerskih gradova Ninive i Nipura, praistorijski kraljevi su živeli po nekoliko stotina, pa čak i hiljada godina! Kako?
U moskovskom časopisu ‘Zemlja sovjeta’ našao se zanimljiv tekst pod naslovom ‘Koliko treba da je dug ljudski vek’. Autor ovog teksta je navodio imena ljudi koji su u poslednjih nekoliko vekova doživeli fantastičnu starost, a među njima su Sirali Mislimov – 168 godina, Tomas Par – 152 godine, Li Cunk Jun – 152 godine, a na kraju je data reč i najpoznatijim sovjetskim gerontolozima tog vremena.
– Verujem – izjavio je akademik Nikolaj Dubinjin – da se već u najskorije vreme ljudski život može znatno produžiti. U narednom veku ljudski će se život produžiti do 150 godina, i tom produženju gotovo da neće biti kraja. Možda će jednog dana čovek moći da živi i više stotina godina. Međutim, evolucija je nemoguća bez postojanja smene generacija. Potomci virusa pojavljuju se već nakon dvadeset minuta posle početka života njihovih roditelja, ljudi dobijaju decu, otprilike u 25. godini, a sekvoja je plodna čak – tri hiljade godina.
Vladimir Froljkis, saradnik Gerontološkog instituta u Kijevu, formulisao je teoriju adaptaciono-regulativnog starenja. Ta teorija je veoma popularna u gerontologiji. Prema njoj, starenje je ne samo gašenje funkcija organizma, već i nastajanje važnih prilagođavajućih mehanizama koji ublažavaju taj proces. Ukoliko su ti mehanizmi ispoljeniji, utoliko imamo više šanse za dug život.
Proučavanje tih mehanizama je dovelo tadašnje sovjetske naučnike do važnog otkrića. Ispostavilo se da unošenje u organizam ćilibarske kiseline, jednog od prirodnih produkata razmene materija, normalizuje u starijem uzrastu tkivnu razmenu i ima globalno tonizirajuće dejstvo. Istovremeno je moskovski akademik Nikolaj Emanuelj (slika desno dole) došao do zaključka da se čovekov život može produžiti za 30 do 40 odsto ukoliko se za takozvane ‘slobodne radikale’ u organizam unesu specijalne ‘klopke’ kao što su antioksidansi. Eksperimenti na životinjama potvrdili su pravilnost te pretpostavke. Sve skupa, gerontologija još nije na takvom stepenu da bi čoveku podarila život dug nekoliko vekova ili čak – besmrtnost!
Sve su to ćovekove težnje od njegovog postanka. Međutim, u nekom davnom vremenu, postoje nagoveštaji, da su zahvaljujući tajnim alhemijskim postupcima, neki pojedinici uspevali da ostvare taj san. Je li to stvarno bilo moguće?!…
Među najzanimljivija otkrića arheologa koji su istraživali ruševine Ninive i Nipura, čija starost doseže do vremena u kome su živeli Sumerci, narod koji spada medu najtajanstvenije u istoriji Zemlje, spadaju ‘Kraljevske liste’, šematske tabele, koje je sudeći prema starim rukopisima izradio babilonski sveštenik Berosos u III ili IV veku pre nove ere. One su svojim sadržajem naprosto zaprepastile naučnike i pred njih stavile izazov koji još dugo neće uspeti da reše.
