U dvorcu u Gatčinu, nekada stalnom mestu boravka imperatora Pavla I, bila je jedna manja sala u čijem je središtu na pijedestalu stajao ukrašen kovčežić – zaključan i zapečaćen. Oko njega je na četiri stubića kroz obruč bio provučen debeli crveni gajtan, koji je sprečavao pristup gledaocima.
Ovaj tajanstveni kovčežić tu je stavila udovica Pavla I, Marija Feodorovna, zaveštavši da se ovaj otvori i iz njega izvade čuvani spisi tek kada se navrši sto godina od smrti njenog muža – i pti tom da to učini samo onaj ko te godine bude na prestolu Rusije. A to upravo beše car Nikolaj Aleksandrovič (Nikolaj II)…
Ujutro 12.marta 1901. godine (na stogodišnjicu smrti Pavla I), i car i carica bili su veoma veseli. Iz Aleksandrovog dvorca u Carskom selu otputovali su praznično raspoloženi, ali su se vratili zamišljeni i tužni. O onome što su našli u kovčežicu nikome ništa nisu rekli – ali je posle ovog puta, car iznenada počeo da govori o godini 1918. kao fatalnoj za njega lično i za dinastiju!
Ruski istraživači otkrili su sledeće: imperatoru Pavlu I Petroviću (slika desno gore) prozorljivi monah Avelj dao je predskazanje ‘osudbinama države Rosijske’, zaključno do njegovog prapraunuka, što je bio imperator Nikolaj II. Ovo proročanstvo bilo je stavljeno u koberat sa ličnim pečatom Pavla I i njegovim svojeručnim natpisom: ‘Da otvori naš potomak na dan stogodišnjice moje smrti.’ Donkument je čuvan u specijalnoj sobi dvorca u Gatčini.
Svi carevi su znali za to, ali se niko nije drznuo da naruši volju pretka. Dana 12.marta 1901. kada se navršilo sto godina, saglasno zaveštanju, imperator Nikolaj II je sa ministrom dvora i licima iz svite stigao u Gatčinski dvor, i posle pomena za imperatora Pavla, otvorio je paket iz kojeg je doznao za svoju tragičnu sudbinu.
O prozorljivom monahu Avelju govori više izvora. Živeo je u drugoj polovini 18. i prvoj polovini 19. veka. U istorijskim materijalima o njemu je sačuvano svedočanstvo kao o prozorljivcu koji je prorekao krupne državne događaje svoga vremena. Između ostalog, deset godina pre naleta Francuza prorekao je da će oni zauzeti Moskvu. Od celog svog dugog života (živeo preko 80 godina) Avelj je zbog predskazivanja proveo u tamnici 21 godinu – od toga samo za vreme Aleksandra I, u solovjeckom zatvoru proveo je preko 10 godina. Poznavali su ga Jekaterina II, Pavle I, Aleksandar I i Nikolaj I. Oni su ga čas zatvarali u tamnicu zbog predskazivanja, čak ga ponovo oslobađali u želji da saznaju budućnost.
Avelj je imao mnogo poštovalaca među savremenom aristokratijom. Između ostalih, bio je u prepisci sa Paraskevom Andrejevnom Potemkinom. U jednom pismu Potemkinoj, Avelj joj javlja da je za nju napisao nekoliko ‘knjiga’ (manjih spisa), i obećao da će ih poslati što pre. Avelj piše: ‘Onih knjiga kod mene nema. Čuvaju se na skrovitom mestu. Te moje knjige su neobične i preneobične i dostojne su te moje knjige čuđenja i užasa. A mogu da ih čitaju samo oni koji se uzdaju u Gospoda Boga.’
Priča se da su mnoge gospođe koje su poštovale Avelja kao sveca, dolazile kod njega da nešto doznaju o mladoženjama svojih kćeri. Odgovarao je da on nije vračar i da predskazuje samo ono što mu se nalaže ‘odozgo’.
