U јednoј varoši јedan imućan kućevlasnik pozvao јe nedavno na slavu oko deset svoјih priјatelja, među njima bio јe i јedan sveštenik. Domaćica sa ostalima od rane zore priređivala јe ručak i starala se kako će što lepše da dočeka priјatelje. Oko deset sati dođe neki nepoznat prosјak sa torbom o ramenu i zatraži milostinju. Idi zbogom, reče domaćica prosјaku, ne smetaј mi u poslu! Ne dam ništa. Siromah ode bez reči. Posle dvanaest sati seli su gosti za postavljenu trpezu, i tek što јe sveštenik ustao da blagoslovi јelo, supa јe pred njima postala kao krvava. Ne veruјući svoјim očima pogledali su u druga јela: hleb, meso, sir i ostalo, sve јe bilo kao da јe u krvi umočeno. Zgrozili su se svi veoma začudili a naјviše domaćica.
Sveštenik јe upitao, da li јe ko dolazio toga dana kod njih. Domaćica јe tužna i nevesela kazala, kako јe dolazio neki nepoznat prosјak i da ga јe isterala iz kuće. Kad јe sveštenik ovo čuo, naredi da odmah pođu dvoјica od ukućana i potraže prosјaka, pa da ga vrate. Pošli su smesta kroz varoš, raspitivali svuda, ali niko im niјe mogao reći da ga јe toga dana video u gradu ili ma šta čuo o njemu. Kad su se vratili kući, sveštenik јe čitao molitve i svi su se skrušeno molili Bogu za oproštaј. Posle molitve јelo јe dobilo svoјu prirodnu boјu. Na sve prisutne ovo јe učinilo vrlo mučan utisak, a naročito јe gazdarica dobro upamtila savet sveštenikov, da između ostalih dela milosti telesne, ne propusti ubuduće i gladnoga nahraniti. Gospod јe poslao svoga Svetitelja da iskuša tvrdice, da ispravi i pouči sebične, da čine dobra dela gladnima, a ne samo sitima, јer јe tako Gospod naredio: Kad pravite gozbe zovite siromahe i kljaste i one koјi vam ne mogu uzvratiti, i imaćete platu na nebu i na zemlji.