Generisanje statičkog elektriciteta u potpunosti zavisi od atmosferskih uslova i frikcije. Kada je Hram sagrađen prvi put, različiti slojevi prekrivača su nabacani jedan preko drugog da bi se stvorio spoljašnji omotač. Kozije runo kao abrazivniji materijal, postalo bi pozitivno naelektrisano statičkim elektricitetom, koji bi se potom proširio na svaku provodljivu površinu. Zidovi, nameštaj Kovčeg – sve je naelektrisano pozitivnim statičkim elektricitetom. Inicijalna akumulacija statike bi bila veoma slaba, ali bi zadržala svoj eventualni potencijal. Pod određenim atmosferskim uslovima, to početno naelektrisanje bi se dramatično povećalo i zahvaljujući statici generisalo i akumuliralo u prekrivačima.
Naelektrisanje bi polako raslo po unutrašnjim površinama i unutar Kovčega. Kada naelektrisanje u Kovčegu postane dovoljno jako da prevaziđe otpor vazduha između dva heruvima, preskočilo bi prazninu između njihova dva krila i nastalo bi pražnjenje. Efekat bi bio intenzivno rasprskavanje izuzetno sjajnog svetla prilično dugog trajanja i snage, praćeno bukom i toplotom. Inicijalno pražnjenje Kovčega bi pohranjivali i održavali pozitivno naelektrisani zidovi i zastori u okruženju. Korona bi polako počela da bledi u trenutku kada se akumulirana energija potroši.Zavisno od uslova, čitav ciklus bi se ponavljao.
Ključ uspešnosti ove operacije je otpor vazduha. Zahvaljujući svojoj veličini i činjenici da je uzemljen, Kovčeg se ponaša kao katalizator ili okidač. Tajna je u otporu vazduha unutar kovčega i udaljenosti između krila heruvima, koja se može podešavati. Duže bi potrajalo da električni naboj u Kovčegu prevlada otpor vazduha, nego da se naelektriše unutrašnjost hrama. Do trenutka kada je Kovčeg spreman za pražnjenje, unutar Hrama je već stvorena ogromna akumulacija elektriciteta.
Čitava struktura i svrha Hrama je bila namenjena akumulaciji ogromne količine statičkog elektriciteta. Sve u vezi ove građevine je osmišljeno tako da poveća i pojača ovu energiju do maksimuma. Unutar strukture Kovčeg je odigrao glavnu ulogu kao katalizator, ali je ipak bio samo jedna komponenta većeg sistema. Van zidova Hrama u čijem je okruženju stvoren da funkcioniše punomsnagom, Kovčeg je imao ograničenu primenu i korišćen je, najverovatnije, samo kao simbol. Donekle je ironično da je toliko mnogo pažnje godinama bilo usmereno na misteriju Zavetnog Kovčega, a da je on u stvari bio ključ daleko veće tajne drevnog sveta. Tajne koja do sada nije ni ramatrana – Tabernakula usred divljine i pustinje.
I Kovčeg i Hram su izvanredno dizajnirani delovi tehnologije koja koristi snagu prirodnih elemenata jednostavno i efikasno, ali u posebne svrhe. Sve što ima veze sa ovom kontrukcijom i primenom tehnologije, svodi se na ono što znamo i razumemo o konceptima i realnosti drevnog sveta. Danas, nama ne postoji ništa fantastično ili vanzemaljski u ovom priči, međutim ljudima onog vremena ovo je bilo nešto nestvarno.
Postojanje takve tehnologije pre više od 3.500 godina i očigledno inteligentan način na koji je električna energija prikupljana i korišćena , sasvim sigurno ukazuje da još uvek nismo otkrili sve tajne drevnog sveta – a izgleda da ih je imao više nego što smo ikada mogli i da pretpostavimo.
I ne mogaše Mojsije ući u šator od sastanka, jer bješe na njemu oblak, i slave Gospodnje bješe pun šator. (Izlazak, 40:35)