Kako bismo doprineli boljem razumevanju VTI-a, može­mo, na primer, razmotriti neke od senzacija povezanih s procesom izlaženja iz fizičkog tela. Podaci prikupljeni iz izveštaja učesnika eksperimenta održanog tokom praktične nastave na kursu VTI-a, koje širom sveta sprovodi Međunarodna akademija svesti – International Academy of Consciousness, ranije poznata pod nazivom Međunarodni institut za projekciju i svesnost, ukazuju na to da među uobičajene senzacije koje se obično doživljavaju prilikom izlaženja ili vraćanja u fizičko telo spadaju: padanje, plutanje i reperkusije, kao npr. mioklonus – trzanje udova, naglo buđenje, projekcijska katalepsija (osećaj sličan paralizi u snu), propadanje, umrtvljenost (tupost), intrakranijalni zvukovi (zvukovi za koje se čini da dopiru iz glave), utrnulost, vidovitost, titranje (osećaj poput njihanja ili ljuljanja), treperenje i spokojnost. Među ostala iskustva koja su studenti spominjali spada opažanje vanfizičkih bića, osećaji kao što je svrbež, hladnoća, promene temperature, pritisak u telu, suze, kao i vidovitost i efekt tunela. Ispitanici su takođe izveštavali o doživljavanju brojnih neobičnih senzacija kao što je vrtnja, talasi koji prolaze kroz telo, pulsiranje, naticanje, podizanje, vrtoglavica, rastezanje, dematerijalizacija i ključanje.
Lično eksperimentisanje je najlogičnija metoda provere ovih osećaja, i istraživači koji pokušavaju utvrditi zajedničke elemente u ovim iskustvima u velikoj meri zavise o prikupljanju podataka iz ličnih doživljaja. Zbog toga se razloga u proučavanju VTI-a često koristi anketiranje. Jednu od prvih zabeleženih anketa provelo je Britansko društvo za psihička istraživanja u Ujedinjenoj Kraljevini 1890. godine. Više od 100 godina kasnije, 1999. godine, Međunarodna akademija svesti preko Interneta je pokrenula složenu anketu koja analizira 98 različitih aspekata VTI-a. Do danas je na nju odgovorilo više od 7.000 korisnika Interneta. Istraživači Međunarodne akademije svesti Wagner Alegreti i Nanci Trivclato priznaju da učesnici ankete nisu reprezentativan uzorak opšte populacije, budući da su svi korisnici Interneta i većina ih se otpre zanimala za proučavanje paranormalnog.
Usprkos tome, rezultati pokazuju da su mnoga različita obeležja pojava povezanih s VTI-jem zajedničika Ijudima širom sveta, bez obzira na njihovu dob, spol, nacionalnost, etničku pripadnost, kulturno poreklo, vjeru, stepen obrazovanja ili socioekonomski status. To je važan rezultat koji dodatno potvrđuje vrednost obavljanja takvih istraživanja. Ranije spomenute senzacije potvrđene su preliminarnim rezultatima online ankete MAS-a, koji otkrivaju da je od prvih 1.185 ljudi koji su odgovorili na ovu anketu 1999., njih 1.007 izjavilo da je doživelo neke od ovih senzacija. Među ostalim zanimljivim istorisjkim istrazivanjima je i studija koju je sprovela Celia Elizabet Grin. 1967. godine. Ona je 380 studenata Univerziteta u Oksfordu upitala da li su ikada imali bilo kakva iskustva u kojima su osetili da se nalaze van tela. 34 odsto studenata odgovorilo je potvrdno.
Pored toga, mnogi naučnici sproveli su velik broj eksperimentalnih istraživanja. Na primer, 1972. godine je Janet Lee Mitchell, istraživačica Amerčckog društva za psihička istraživanja iz Njujorka u SAD-u, sprovela velik broj ogleda s ciljem produbljivanja znanja o gledanju tokom boravka van tela. Subjekt istraživanja bio je Ingo Swann, poznati vidovnjak i nadrealistički slikar. Tokom eksperimenta, različiti predmeti skriveni su na platformu obešenu 3.5 metra iznad poda prostorije. Nakon što je ‘projektovao’ svoj pogled, Swan je opisao predmete koje je video rečima i crtežima. Nezavisni sudija tačno je spojio osam Swanovih crteža s osam ciljanih predmeta korištenih u ogledu. Tako zadovoljavajući rezultati bili su vrlo malo verovatni i dokazali su ‘putujuću’ prirodu Swanovog poglcda.
Sledece je godine Karlis Osis, parapsiholog, poslao otvoreni poziv širom SAD svim osobama koje su u stanju napraviti namernu projekciju, da se projektuju van tela i dođu u prostorije Američkog dru­štva za psihička istraživanja u Njujorku. Od velikog broja prijavljenih dobrovoljaca izabrano je stotinu ljudi. Četiri ciljana predmeta postavljena su na unapred određena mesta u zgradi. Iako eksperiment nije postigao potpun uspeh, 15 odsto učesnika pružilo je jasne dokaze da je posetilo urede vanfizičkim putem. Godine 1979., u saradnji s Donnom L. McCormik i ponovno u Američkom društvu za psihička istraživanja u Njujorku, Karlis Osis testirao je kinetičke efekte projektovane svesti. Tim je razvio metodu merenja prisutnosti vanfizičkog tela projektovane osobe (u ovom ogledu, to je bio Aleksander Tanous) putem sistema senzora postavljenih unutar zatvorene komore. K tome je projektovana osoba trebala pokušati opaziti likove koje je nasumično stvarao posebno izrađen optički sistem unutar komore. Od 197 pokušaja koje je napravio Tanous, zabeleženo je 114 pogodaka i 83 promašaja tokom 20 seansi. Svaki put kad je Tanous bio u stanju tačno opisati izabrani i prikazani lik, senzori su zabeležili prisutnost nečega u zatvorenoj komori.
Ranije spomenuti istraživači MAS-a sproveli su eksperimentalni istraživački projekt pod nazivom Polje projekcije. Eksperiment je usmeren na razumevanje procesa kojim osoba stiče informacije kroz VTI i videnje na daljinu. Glavni cilj eksperimenta je istražiti razumevanje informacija nefizičkim sredstvima i kasniji prinos tih informacija fizičkom mozgu. Pet grupa dobro osmišljenih ogleda već je sprovedeno u Španiji, Portugaliji, SAD i Velikoj Britaniji. Spoljni nadglednici i sudije prisustvovali su svim eksperimentima kako bi potvrdili valjanost naučne metodologije. Intrigantni preliminami rezultati predstavljeni na Trećem međunarodnom kongresu projektologije i nauke o svesti u Medicinskoj školi u Njujorku 2002. pokazali su da je od 105 učesnika, njih 52 izvestilo o 93 slučaja VTl-a. Pred­stavljeni rezultati takođe ukazuju na to da se oblici predmeta, a zatim i boje, najlakše primećuju prilikom boravka van tela.