Po definiciji to je seksualna požuda za partnerovom krvlju. Vezuje se, sasvim nepravedno, za rumunskog vojskovođu grofa Vlada tepeša, koji je sredinom XV veka tukao Turke. Kao najhrabriji kapetan kralja Matije Korvina, tukao se i na našim prostorima Balkana. Ostalo je zabeleženo da je sam ubio oko šest stotina turskih vojnika u Bosni. Bio je pravedan, ali surov. Kod Zvornika je nabio na kolac tri stotine turskih vojnika. Trgovci i katolička crkva, kojima grof Tepeš nije želeo da se pokori, umesto da mu se zahvale što je Turke zaustavio, prišili su mu epitet krvnika, pa čak i da pije ljudsku krv.
Kad je to 1897. godine Irac Bram Soker napisao – vampir Drakula je oživeo! Vampir, u stvari, vodi poreklo od Lamija, lepih devojaka, a zapravo od ženskih demona, koje su u staroj Tesaliji noću sisale krv mladićima. Vampiri se pominju i u XI veku u Nestrovoj hronici. Balkanski cigani čergari su sačuvali verovanje da se iz seksualnih odnosa između vampira i žena rađaju takozvani dampiri, bića koja su sposobna da ubijaju vampire. U mnogim hronikama se tvrdi da je Balkan izvorište vampira, mnogo pre hrabrog i nesrećnog grofa Drakule.