Tajne misaonog procesa pokušavaju da odgonentnu i na čuvenom Maks Plank institutu. Ekipa je koristila skenere visoke rezolucije da bi se odredile linije aktivnosti koje se kasnije prevode u jasne misli i otkrivaju šta osoba uskoro namerava da uradi. Smatra se da je to prvi put da naučnici uspevaju da čitaju misli na ovaj način.
– Upotrebom skenera možemo da vidimo ceo mozak i pročitamo informaciju koju, gledajući spolja, ne biste mogli da dobijete. To je kao da ručnom lampom tražite zid na kome ćete zapisati informaciju – prokomentarisao je Džon Dilan Hejniz, sa Maks Plank instituta za humane kognitivne nauke u Nemačkoj, koji je vodio istraživanja u saradnji sa kolegama sa Londonskog i Oksfordskog univerziteta.
Tokom ispitivanja, naučnici su tražili od dobrovoljaca da odluče kako će sabrati ili oduzeti dva broja koja su kasnije prikazana na ekranu. Pre nego što su se brojevi pojavili, i ovde je korišćen skener koji je koristio tehniku magnetske rezonance. Istraživači su, zatim, upotrebili program koji registruje suptilne razlike u mozgu, na osnovu kojih je u mogućnosti da predvidi namere osobe, uz preciznost od 70 odsto. Istraživanje je otkrilo tragove aktivnosti u jednom delu mozga koji se zove medijalni prefrontalni korteks. Većina neurobiologa oprezno prihvata ove rezultate i smatra da ne možemo još da govorimo o čitanju misli kod ljudi, ali tako brzo se napreduje da će naučnici uskoro biti u stanju da odrede, u izvesnoj meri sa sigurnošću, da li neko izmišlja ili zaista ima nameru da, recimo, izvrši neki zločin. Oni se nadaju da će u budućnosti uspeti da razviju sistem koji analizira moždanu aktivnost, otkrivajući namere pre nego što bilo šta bude učinjeno. Naprednije verzije bi mogle da čitaju složene misli i da ih izdvoje i pre nego što osoba postane svesna toga.
– Uveravam vas da će tehnike ići dalje i mi ćemo biti sve više u mogućnosti da ispitujemo namere ljudi, um, misli, nade i osećanja. Nešto od toga će biti poželjno, jer će pomoći u dijagnozama i obrazovanju, ali treba da razmišljamo o etičkim pitanjima – rekao je profesor Kolin Blejkmor, neurobiolog i direktor Medikal Risrč Kaunsila.
Drugim rečima, ove tehnike postaju stvarne i, kako je upozorio i profesor Džon Dilan Hejniz, sa Maks Plank instituta, potrebni su nam etički okviri o njihovoj upotrebi, da ne bismo jednoga dana bili iznenađeni šta su sve u stanju da učine. „Za nekoliko godina ovo će doći, a mi bismo morali da budemo spremni“, rekao je on.
