Nije jasno zbog čega ni papa ni isntitucije iz Vatikana od 1956. pa do dans nikada ništa zvanično nisu kazali o trećoj objavi. I, dakako, najveća tajna je to što nema nikakvog objašnjenja za činjenicu da je Vatikan u nekim delovim cenzurisao tekst koji je napisala Lusija. U vezi sa tim, otvara se i sledeće pitanje: u kojoj je meri ono što je Lusija napisala i predala 1943. godine nadbiskupu identično sa onim što je on predao Vatikanu tek 1956. godine? Odnosno, nije li u međuvremenu neko, iz nekoih razloga ‘dorađivao’ prvobitnu sadržinu treće objave?
Na sva ova pitanja odgovora nema. Ali, nema ga i na sledeće: ko je u Vatikanu nemačkom izdavaču Luisu Emerihu doturio cenzurisan tekst treće objave, koji je 1963. objavio u časopisu ‘Nojes Europa’ – Nova Evropa. Upućeni tvrde da se objavljeni tekst od originala razlikuje po tome što je izostavljeno nekoliko rečenica. Pre svega onih koje se odnose na predviđanje procesa u Katoličkoj crkvi.
Misli se, naime, na deo objave iz Fatime koji sledi iza rečenice: ‘Satana će uspeti da prodre čak i do najviših mesta u Crkvi’. Upućeni tvrde da se potom nabrajaju problemi sa kojima će se Vatikan suočiti. Ima tumačenja da se pod ovim podrazumeva pojava razlika u tumačenju Javanđenja, ali i zahteva za ukidanje celibata, za ispitivanje položaja i svemoći pape, zahteva da se Vatikan modernizuje, da prihvati abortus … Pominje se i pojava ‘narodnih crkava’ u Latinskoj Americi koje su stale iza borbe naroda u tom delu sveta za samostalnost, za poboljšavanje uslova života i za pravo da gospodare sopstvenim prirodnim i drugim bogatstvima.
Ovom tumačenju – koje potiče od ljudi profesionalno vezanih za Vatikan, uključujuči i neke sveštenike specijalizovane za Fatimu – dodaju se još neki elementi. Treća objava, navodno, najavila je i sukob unutar Vatikana između reformista i konzervativaca. One prve predstavljao je Pavle Vi, a druge je predvodio papa Vojtila, koji je često upozoravao na satanin prodor u najviše redove crkve.
Tvrdi se da je cenzura treće objave izvršena i u delu u kojem se najavljuju apokaliptični događaji na Zemlji. Od ratova do ekoloških kataklizmi. Pitanje je, međutim, zašto bi Vatikan to izbrisao? Postoji objašnjenje da je to urađeno kako se javnost ne bi uznemirila, ali pitanje je da li je to bio jedini motiv.
Bilo kako bilo, činjenica je da Vatikan od 15. oktobra 1963. kada je ‘Nojes Europa’ objavila ‘diplomatsku’ verziju treće objave Iz Fatime, pa sve do danas, nije reagovao. Niti je demantovao taj tekst, niti ga je potvrdio, niti je o njemu zauzeo, barem javno, bilo kakav stav. Ali, to je jedini tekst vezan za treću objavu koji je dostupan javnosti. A upućeni tvrde, i jedini tekst koji je dostupan čak i najvećem broju kardinala katoličke crkve, jer osim papa i članova Svete kurije, original niko ne sme videti.
Neobjašnjivo je da je Vatikan omogućio da se prva i druga objava iz Fatime i najavljena ‘čuda’ javnosti odmah učine dostupnima, a da to nije slučaj i sa trećom objavom. Zašto? i zašto je papa Pavle VI, za vreme svoje posete Fatimi 1967. godine najavio objavljivanje treće objave 1990. godine ne objašnjavajući zbog čega nije ispunjeno ranije obećanje Vatikana da će to biti urađeno 1960. godine?
Ali, neobična priča o trećoj objavi i brojnim misterijama vezanim za nju ovim se ne završava.U knjizi ‘Istina o tajnama Fatime’ Helmuta Hofmana tvrdi se kako je tekst treće objave bio ‘dostavljen diplomatama u Vašingtonu, Moskvi i Londonu’. I da je on ‘odigrao veliku ulogu’ u postizanju međunarodnog sporazuma o obustavljanju nekih vrsta nuklearnih proba u vojne svrhe, potpisanog 1963. godine.
Vatikan ni ovo do sada nije demantovao, ali ni potvrdio. Jednostavno, ćutke je prešao preko voe konstatacije. Koliko se zna, SAD, tadašnji SSSR i Velika Britanija nisu ‘priznali’, ali ni negirali uticaj poruke iz Fatime na prvi korak koji je učinjen na dugom i nimalo lakom putu stavljanja pod kontrolu nuklearnog oružja, njegovog razvoja i isprobavanja.
Ako je tačna teza da je treća objava bila ‘doturena’ američkoj, sovjetskoj i britanskoj diplomatiji, nameću se neka dodatna pitanja: Pre sveg: koja je verzija teksta dostavljena, ona necenzurisana ili ona ‘diplomatska’? A u vezi sa tim je i pitanje nije li zbog tog ‘cirkulisanja’ ova verzija i dobila naziv ‘diplomatska’?
Još veće iznenađenje izaziva informacija, sada prvi put javno prezentirana, da je treža objava iz Fatime odigrala nemalu ulogu i tokom poznate američko-sovjetske krize oko Kube. Tvrdi se, naime, da su nakon američkog otkrića da su na Kubi postavljene sovjetske rakete dometa do znatnih delova teritorije SAD, na šta je zaprećeno vojnom akcijom ukoliko Moskva ne demontira ove projektile, Džonu Kenediju i Nikiti Hruščovu uručene identične kopije treće objave. Navodno je to uticalo na sovjetskog lidera da najpre zaustavi konvoj brodova kojima je na Kubu trebalo da bude dopremljeno još ofanzivnog oružja, a zatim i da naredi demontiranje raketa. Džon Kenedi, pak, nije naredio napad na sovjetski konvoj, čime je bukvalno u poslednji čas, spečeno izbijanje nuklearnog rata. Jedno je tačno, da je ovo Bogorodičino proročanstvo iz Fatime zastrašujuća vizija budućnosti, ali je sigurno da je ono samo odraz takođe zastrašujućih ljudskih dela – misli, reči i delovanja.
Dok se čovečanstvo ne probudi iz svog duhovnog mrtvila, događaće se katastrofe i raznorazna ljudska stradanja sve više i više. Ostalo je malo vremena i sve, kao i do sada, zavisi od nas – kao pojedinačno, tako i globalno. Preobratimo se i predjmo Božjem vođstvu na spasenje svih nas – on zna šta je za nas najbolje.