Kloniranjem embrionskih ćelija naučnici bi mogli da stvore zamenu za nerve i organe kojima bi se pobedile razne bolesti, između ostalih i Alchajmerova. Prvobitni motiv za kloniranje bio je da se stvore transgenerične životinje, a stvaranje genetskih kopija ljudi, poznato kao reproduktivno kloniranje, etički je neprihvatljivo za većinu ljudi i vrlo je izvesno da može ostati tehnički nemoguće. Dakle, šta je tu dobro za nas pored terapeutskih proteina koji se stvaraju iz transgeneričkih bioreaktora?
U jeku najveće rasprave oko Doli mnogi istraživači su ukazali da takozvano terapeutsko kloniranje može imati velikih potencijala u transplantacijama i korekciji tkiva. Terapeutskim kloniranjem može se stvoriti neograničen izvor bazičnih ćelija tela koje se mogu iskoristiti u slučaju povreda ili oštećenja mozga ili srca, na primer. Postoji veliko interesovanje za bazične ćelije, pa i nekoliko načina za njihovo izdvajanje i korišćenje, a kloniranje je samo jedan način.
Terapeutsko kloniranje bi teklo ovako: uzorak ćelije (mogu biti idealne ćelije kože) dali biste na uzgajanje na kulturi. Zatim bi se jedna od ćelija spojila sa praznom ljudskom jajnom ćelijom – potpuno isti postupak koji je doveo do stvaranja ovce Doli. Potom biste se nadali da će se ćelija razmnožiti i postati početni embrion poznat kao blastocist. Unutrašnji sloj ćelija u ovoj strukturi predstavljao bi željene embrionske bazične ćelije (ESC) od kojih se po želji može razviti bilo koji tip ćelije. Na tom stepenu se blastocist razbija i ESC se neko vreme razmnožava. Proces se ponavlja nekoliko puta dok se ne stvori dovoljna zaliha ESC-a. Poslednji stadijum bi bilo njihovo deljenje u željeni tip ćelija i rast u prisustvu različitih hemijskih supstanci zvanih ‘faktor rasta’.
Možda sve ovo zvuči pomalo preterano? Nešto početnog elana za terapeutsko kloniranje izgubilo se kada su istraživači shvatili kako je komplikovano kloniranje celih životinja. Ipak, već imamo dokaz za terapeutsko kloniranje: istraživači na Univerzitetu Monaš iz Australije i u Kompaniji za naučna istraživanja bazičnih ćelija kod Melburna, započeli su postupak sa miševima i dobili ESC klonirane iz ćelije odraslog miša.
Ipak je teško doći do praznih jajnih ćelija – njih nema dovoljno ni za oplodnju in vitro – te je kloniranje, barem za sada, suviše skupo i neefikasno – barem za javnost. Ali, ako bi terapeutsko kloniranje bilo moguće, medicinska korist bila bi ogromna. Transplantaciona hirurgija ima svih mogućih vrsta problema. Nedostaju donatori, a čak i kada se dođe do novog srca, bubrega ili pluća, pacijenti su prinuđeni da doživotno ostanu na lekovima koji suzbijaju imunološki sistem. Doze tih lekova se veoma teško određuju jer moraju biti veoma precizne – ako je doza prevelika, pacijent je podložan raku i infekcijama opasnim po život, a ako je premala, organizam može da odbaci novi organ.