Oko 291.g. pre n.e. Asklepijev kult je prenet u Rim, gde je ovaj bog poštovan pod imenom Eskulapa. Njegov simbol, štap oko koga je obavijena zmija, danas je univerzalni simbol lekarske profesije. U rimskim tekstovima ostalo je zabeleženo par slučajeva čudesnog izlečenja od kojih je najfascinantnije Tita Rufusa, Cezarevog centuriona iz 49. godine. Evo šta o tome piše Kvint Dacije: ‘On (Rufus) gotovo preseče ruku napola vežbajući borce u areni i bi u svetilište dovezen sav u vodi, strašno krvav i zanemoćao. Previše mu ranu, jedva ustavivši krv, i staviše na nju meleme, dok se povređeni u suzama moljaše Eskulapu. Sutradan ovog Rufusa videh kako vežba sa serpentijusima (borci kopljima) a na ruci se ne vide ni traga onako grdne povrede“.
U III veku pre naše ere, kult egipatskog boga Serapisa rasprostro se po čitavoj Grčkoj, dobiviši značaj kao i Asklepijev kult. O Serapisovim čudesnim isceljenjima pojedinih faraona, sveštenika i čitavih gradova, postoji niz zapisa u egipatskim tekstovima, kao što je događaj iz Bubastisa, grada o kome je pisao i prvi istoričar sveta, Herodot.
Papirus iz Lajdena (Manuscript Leiden, LX, 12, 4) kaže kako su se sveštenici molili tri dana i tri noći da božanstvo zaustavi epidemiju koja je pogodila grad, čuven po zanatlijama koji su preparirali mačke, svete faraonove životinje. Skoro četvrtina stanovnika je umrla ali, epidemija je nestala, kao što se i pojavila, posle okončanja svih molitvi.
