1950. godine, farmeri i ribari, stanovnici malog sela Irson Bič, nedaleko od Njuporta na Roud Ajlendu, primetili su brod koji se sa razvijenim jedrima približavao obali. Meštani su posmatrali kako brod ide pravo u plićak da bi se tamo i nasukao. Bio je to ‘Sibord’, brod koji su očekivali u luci, a ne na plaži! Kada su se meštani popeli na brod, ustanovili su da je prazan. Kao i na ‘Meri Celest’, izgledalo je da je posada malopre napustila brod: u šoljicama je bila kafa, a na kuhinjskoj peći se kuvao ručak za posadu. Osetio se i miris duvana. Na brodu je sve bilo u idealnom redu. Naišli su jedino na dobro uhranjenog psa.
Sve je ukazivalo na to, da se u trenutku kada se brod nalazio nedaleko od obale desila neka drama. Ali, kakva drama? Prvo se pomislilo da je reč o zločinu, međutim, nisu nađeni nikakvi tragovi i dokazi koji bi mogli to da potvrde. Na brodu nije bilo tragova borbe ili krvi, a more nije izbacilo nijedno telo. Brod je bio u odlično stanju, a nebo bez oblačka. Šta je nateralo posadu da napusti brod u trenutku kada je obala bila nadohvat ruke? Istraga, kao i u prethodnom slučaju, nije dala nikakvo objašnjenje. Posadu broda niko nikada nije više video.
Godine 1883. nedaleko od svetionika u Kembi (Oregon), pomorska služba zaposlena na tom svetioniku začuđeno je posmatrala manevre ‘J.B. Kosinsa’. Brod, dugačak 26 metara, bez ikakvog povoda se okrenuo za 90 stepeni i uputio pravo u plićak, u kome se i nasukao. Posmatrači su pomislili da je došlo do greške u manevrisanju i očekivali su da se pojavi posada, koja mora da napusti brod koji se našao u opasnosti. Ali, nijedan čamac za spasavanje nije bio spušten i na brodu se ništa nije događalo. Uopšte nikoga nisu primetili. I on je bio napušten. Svi čamci za spasavanje bili su na svojim mestima, peć u kuhinji bila je još topla… U kabini su našli ostatke obeda, a u brodskom dnevniku je sve do poslednjeg dana bilo zapisano. Ništa nije pokazivalo da se na brodu odigravala drama i izgleda da je brod napušten u potpunom miru. Ni ova posada nikada nije pronađena i ovoga puta je trebalo zatvoriti istragu koja nije dala nikakav odgovor.
‘Rozali’ je bio veliki trgovački brod, koji je redovno saobraćao na liniji sa Havanom. Godine 1840. nađen je bez ijednog člana posade. Jedino biće na brodu bio je gladni kanarinac. Jedra su bila spuštena, a teret netaknut. Dakle, nisu ga napali gusari. U ovom slučaju istraga je došla do zaključka da je posada žrtva … kolektivnog ludila. Međutim, nije bilo nikakvih opipljivih dokaza koji bi to i potvrdili.
Engleski trgovački brod ‘Rens’ je 7. februara 1953. godine primetio između ostrva Nikobar Endeman motorni brod ‘Holču’ koji je lutao bez cilja. I ovoga puta se pokazalo da je posada nestala. Brod je bio u odličnom stanju i opskrbljen dovoljnom količinom namirnica. I ovde je ručak bio pripremljen, a stolovi postavljeni… Radio veza je funkcionisala, dakle, posada je mogla da zatraži pomoć. Nisu nađeni nikakvi tragovi borbe ili panike. Ovo isto se dogodilo trinaest godina ranije na jahti ‘Gloria Kolit’ iz Sen Vinsenta. Jahta je primećena u Meksičkom zalivu. More je bilo mirno, na jahti sve u savršenom redu, jedino od posade ni traga. I u ovom slučaju istraga je završena tvrdnjom: ‘Uzrok zbog kojeg je posada napustila brod je nepoznat.’
Na otvorenom moru, nedaleko od Floride, 1944. godine pronađen je takođe bez posade, kubanski trgovački brod ‘Rubikon’. Brod je bio u dobrom stanju i ništa nije nedostajalo. Po brodu je lutao jedino usamljeni pas. Nedostajao je jedan čamac za spasavanje ali, u njega nije mogla da stane posada od dvadeset članova. Nijedan član posade nikada nije pronađen. U isto to vreme nestala je i posada na još jednom brodu. Bio je to francuski brod ‘Bel izl’. Ni tamo nikakav trag borbe, jedra na jarbolima.
Godine 1917. napušteni brod ‘Zebrin’ pronađen je u blizini Šerburga. i ovde je sto bio postavljen, rublje se sušilo, a brodski dnevnik je vođen do poslednjeg dana. Pošto je to bilo ratno doba, sumnja je pala na nemačku podmornicu, ali podmornica je mogla da uništi brod jednim ne suviše velikim torpedom.
U najmanje 90 posto ovakvih slučajeva nisu nađeni nikakvi tragovi borbe. Možda se radilo o otmici posade, i to žive posade? Možda je to bio jedini cilj, ali zbog čega? Zašto ‘nešto’ već 150 godina pokazuje interesovanje za posade brodova, a povremeno i za neki banalni instrument?
Kraj obala Floride se 31. januara 1921. godine zaustavio u plićaku američki jedrenjak sa pet jarbola ‘Kerol A. Diring’, koji je dva dana ranije bio viđen severno od Karolinskih ostrva. Brod je bio napušten, a posada nikada nije pronađena. Brod nije davao upozorenje o pretećoj opasnosti, ali na njemu nije bilo nijednog čamca za spasavanje, nestao je brodski dnevnik i svi papiri, kao i niz instrumenata. U kapetanovoj kabini je vladao nered, fioke otvorene, a njihov sadržaj razbacan po podu. U ovom slučaju istražnoj komisiji je stanje broda olakšalo istragu. Zaključak je bio jasan – gusarski napad. Mogli bismo ovo da prihvatimo da u toku od samo nekoliko meseci, i to baš na Atlantiku, nije nestalo bez traga dvanaest brodova, a nijedan od njih, isto kao i ‘Kerol A. Diring’, nije poslo u svet signale o pretećoj opasnosti.
Na brodu ‘Dženis B.Čester’, primećenom 26. februara 1855. godine severno od Azora, takođe nije bilo žive duše, a posada je imala dvadesetak članova. Pronađeni su tragovi koji govore da je ‘nešto’ prošlo pored broda ili ga dotaklo, ‘nešto’ što je izazvalo paniku. jedra su delimično bila pocepana, stolice i stolovi prevrnuti, odeća razbacana po palubi i kabinama. Nisu pronađeni ni najmanji tragovi krvi, a na brodu je bilo sasvim dovoljno hrane i vode. Teret broda je ponovo ostao nedirnut! Svi čamci za spasavanje su bili na svojim mestima, nedostajali su jedino brodski papiri i kompas.
I ovde se verovatno opasnost pojavila iznenada, ali ne toliko naglo, jer je posada pokušala da ponese sa sobom svoj imetak. Opasnost se pojavila i … Nije poznato šta se dalje dešavalo. Da je posada poskakala u more, voda bi, ranije ili kasnije, izbacila bar jedno telo, ali to se nijedanput nije dogodilo.
Ovako je bilo i u slučaju broda ‘Elthem’ koji je redovno plovio duž obale Kornvalije. Kapetan broda je bio u tim krajevima poznat i uživao je duboko poštovanje. Brod bez posade nađen je na priobalnoj steni 1929. godine. Detaljno je ispitan, a u njegovim postrojenjima nije pronađen ni najmanji kvar. Niko od članova posade nije pronađen, a more nije izbacilo nijedno telo.
U februaru 1948. godine trgovački brodovi u rejonu Malačkog moreuza kod ostrva Sumatre primili su Morzeove signale: ‘SOS. Urang Medan (slika levo). Brod nastavlja po kursu. Svi članovi posade možda su već mrtvi’. Usledio je niz besmislenih tačkica i crtica, ali je na kraju radiograma jasno rečeno: ‘Umirem’.
Uskoro su engleski mornari ugledali holandski brod ‘Urang Medan’. Čitava posada bila je mrtva, a na licima pokojnika bio je izraz užasa. Englezi su nameravali da odvuku brod do najbliže luke, ali je u potpalublju iznenada izbio požar. Posle nekoliko minuta odjeknula je silovita eksplozija. Prelomljen na dva dela, ‘Urang Medan’ je potonuo i odneo svoju tajnu na dno.
Slično je bilo i sa portugalskim brigom ‘Santa Marija’, na kojem su 1884. godine nađeni mrtvi mornari. Tako je bilo i sa ‘Abej S. Hart’ na kojem su svi mornari bili mrtvi, a kapetan je izgubio razum. U Sijamskom zalivu je nestala cela fregata sa posadom, a tamo je i 1953. godine, ne ostavljajući nikakav trag, nestao britanski parobrod ‘Holhju’.
Trećeg oktobra 1902. nemački četvorojarbolni bark ‘Freja’ isplovio je iz meksičke luke mansaniljo. Posle 17 dana pronađen je polupotopljen, nagnut na levi bok. Jarboli su bili oštećeni. Posade na brodu nije bilo. Nikakve oluje uz zapadnu obalu Meksika u to vreme nisu registrovane. Uzroci nestanka posade nisu otkriveni.
Japanska vlada je 1960. godine poslala u predeo ‘Đavoljeg mora’ istraživačku ekspediciju. Da li su naučnici, koji su učestvovali u ekspediciji, otkrili tajnu tamošnjih voda, teško je reći. Brod je zajedno sa celom posadom nestao, a kasnija traganja za njim bila su potpuno bezuspešna.