Neki naučnici smatraju da leva polovina mozga proizvodi linearne, logičke informacije, dok desna odlučujuće deluje na čovekove emocije i raspoloženje. Time se i obrazlaže zašto levoruki više od drugih podležu riziku da obole od šizofrenije i pate od raznoraznih fobija i manijakalne depresije. Rezultati jedne studije pokazali su da levoruki češće podižu ruku na sebe. Samoubistava je među njima oko tri puta više u odnosu na desnoruke.
Pokazalo se, zatim, da su levoruki znatno osetljiviji na delovanje pojedinih lekova. Američki istraživač Piter Irvin došao je do zanimljivog otkrića: mMedikamenti sa antidepresivnim delovanjem, sedativi, pa čak aspirin, izazivaju u moždanim ćelijama levaka znatno bržu reakciju. Uz to, čini se da su levoruki duplo više podložni šećernoj bolesti, reumatoidnom artritisu, čiru, slabosti mišića… Jedan naučnik iz Glazgova ustanovio je da se u levaka 12 puta češće javlja disleksija – nesposobnost čitanja i mucanje.
Sa tako nabrojanim predispozicijama postaje na prvi pogled neverovatno kako ti ljudi uopšte žive. Ali, nije sve tako crno, naprotiv. Levorukost ima i svojih prednosti. Kamila Benbou, univerzitetski profesor iz Ajove u Americi, usvome istraživanju došla je do zaključka da 20 odsto matematičkih genija pišu levom rukom. Mensa, udruženje čiji su članovi ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije, takođe izveštava da je petina njenog članstva – levoruka.
Sposobnost da u sebi integrišu osobine ‘logične’ leve strane mozga i ‘intuitivne’ ili umetničke desne strane, često levorukima omogućava da se iskažu u mnogim poljima ljudske delatnosti. Slavni zabavljači poput, Harpa Marksa, Merilin Monro i Džudi Garland bili su levoruki, baš kao i Pol makartni i Rafael Nadal.
