U ruskim srednjovekovnim letopisima susrećemo mnoge opise tajanstvenih pojava što su se, s vremena na vreme, događale na nebu. Mnoge od njih nikada nisu racionalno objašnjene!
S krajnjom preciznošću stari ruski hroničari su beležili pomrčine, pojave kometa ili polarne svetlosti… Među tim svedočanstvima neretko nalazimo na saopštenja o pojavama, koje se ne mogu racionalno objasniti. Znamenja, kako se nazivaju u letopisima i hronikama, različita su karaktera i zabeleženo ih je veliki broj. Samo u razmaku od 10. do 17. veka hroničari su zabeležili 54 nebeske pojave, koje nisu mogle biti protumačene nekom od prirodnih događanja uobičajenih u astronomiji i meteorologiji. Budući da ovde ne možemo navesti sve izveštaje, zadržaćemo se samo na najkarakterističnijim, čiji prikazi sadrže relativno dosta detalja….
Tako se 1028. godine nad severozapadnom Rusijom pojavilo na nebu prikazanje u obliku zmaja, koje su svi mogli videti. Zatim, 1088. godine u Kijevskoj zemlji: ‘Te su godine ljudi Vsevoloda bili u lovu kad pade s neba zmaj, a ljudi povikaše od zaprepašćenja’. Godine 1214. u Novogradskoj zemlji ‘februara, prvog dana u mesecu, u nedjelju mirnu i blaženu – zagrmilo je za vreme jutarnje službe i svi to čuše, i tek nakon toga videše zmaja letećega…’
‘Godine 1412. decembra, osmog dana u mesecu, baše knez Vasilij Mihajlovič za blagdana Svetog začeća, u svom selu Stražkovu, kad je poletio baš u vreme večernje službe, od grada Kasina – zmaj velik i strašan, vatrom dišući. Letio je od istoka prema zapadu i svetlio poput zore. Video ga je i knez V. Mihajlovic i njegovi boljari, a i ljudi u svim selima oko grada…’
Letopisni izveštaj iz 1144. godine dopunjuje navedeno saopštenje zanimljivim detaljima. Te je godine, naime, ‘bilo prikazanje iza Dnjepra, u Kijevskoj opštini. Letelo je nebom do zemlje, kao vatreni krug i ostavljalo za sobom trag u obliku – velikog zmaja. Taj je trag ostao na nebu oko jedan sat, pa se razišao!’
Kakvi su to ‘zmajevi’ na nebu, čijoj pojavi predhodi, sudeći prema izveštaju iz 1144. godine, preletanje ‘vatrenog kruga’? Stiče se dojam da upravo taj ‘vatreni krug’ ostavlja iza sebe trag sličan letećem zmaju, koji se zadržava na nebu neko vreme (do jednog sata) nakon njegova preletanja!
Godine 1552. psovska kronika još detaljnije opisuje zagonetna prikazanja. ‘Meseca marta’ – kaže se u njoj – ‘pojavila se na jugozapadu zvezda, koplju nalik. Mogla se videti i danju i noću i to je trajalo celi mesec. Postepeno je nestala u pravcu severa. Iste godine, poslednjeg dana pre posta, bilo je još jedno prikazanje: na istom mestu gde je bila zvezda pojavilo se na nebu poput zmaja, ali bez glave, i stajalo je nisko iznad zemlje. Ljudi su videli da je rep pružalo kao surlu, a da je izgledalo poput bačve; zatim je palo u plamenu, a dim se raširio po zemlji. Sve je to trajalo oko sat vremena.’
Ovaj je opis u opštim crtama sličan onom izveštaju iz 1144. godine. Ponovo se radi o okruglom predmetu (bačva), koji iza sebe ostavlja zmijoliki vatreni rep na nebu, što je i davalo osnove da se govori o – letećem zmaju!
Uobičajena upoređenja sa kometama, koje nailazimo i u literaturi, nisu posebno uverljive. Pre svega, zato što se za opisivanje letopisci koriste drugim definicijama nego kad se radi o kometama, a drugo, zbog toga što se ne slaže vreme pojavljivanja kometa s letopisnim opisima ‘misterioznih letećih zmajeva’!
Uostalom, s ‘letecim zmajevima’ susrećemo se i u mnogim drugim izvorima. Na primer, nemački hroničar Adam Bremenski, koji je živeo u 11. veku, pisao je da žitelji Estonije – Esti – ‘obožavaju leteće zmajeve’! ‘Noću se u ovoj zemlji često pojavljuju ognjeni zmajevi’- spominje 1544. godine Sebastian Munster u svom radu ‘Kosmografija’, misleći na neobične svetlosne pojave koje se dogadaju nad zemljom Maarjamaa (Estonija). Također su dobro poznati ‘leteći dragoni’ iz drevnih kineskih kronika.