Druga od transcedentnih planeta je Neptun. Podjednako dana, kao i Uran retrogradan tokom godine, ali možda nekih pet šest dana duže. Šta reći o Neptunu koji je kao pesma nad pesmama, tajna nad tajnama, Bog dubina morskih i ljudskih i nebeskih. Svakako, Neptun jeste, takođe, nešto što je priroda retrogradnosti, pa samim tim ima dobar upliv. Zbog tog je možda bolje imati ga retrogradnog nego direktnog. Svako ko želi da se bavi sobom i da uđe u sebe i u sopstvene tajne poželjno je da ima retrogradnog Neptuna u svom horoskopu, ali naravno u dobrim aspektima, posebno sa Mesecom. U obratnom zavlada potpuni haos i nered i nigde mira koji dušu (Mesec) uspokojava (Neptun). Retrogradni Neptun je kao opijat, a u dobrom aspektu to je sigurno vlasnik svega što teče, glumac najpoznatiji ili pevač, umetnik, setih se i Onazisa, setih se i molitve koju otpeva Marija Šerifović, ali setih se i dvolitre u lošem aspektu i svih narko dilera, alkoholičara, bolesnika… Kada je u dobrom aspektu tada vernici imaju otvoren put ka Tvorcu lično ili pre Sinu. U dobrom aspektu, a naglašeno sa Saturnom to su lekari, Hipokrat lično, iscelitelji, travari i svi oni koji leče dok su u lošem to svi oni koji Kolumbijom ovkadaše i Pablo Eskobar, koji lažno lice vere i nade prodavaše. U dobrom aspektu to su dvostruki agenti, uspešni… to je Mata Hari sa Plutonom i malo Marsa. U lošem to su oni razočarani i u veru i u Boga, i oni posvađani i u disharmoniji sa svojom i sa drugim dušama. U lošem aspektu to su svi oni koji će vas uvek napustiti i okrenuti vam leđa ma očemu se radilo. Po ko zna koji put ću citirati A. Imširagića koji ovde, za kraj, kaže da je ipak Neptun ‘tajnina tajna’, pa što šta još treba ostati ne kazano, a i ono što sami saznate i kažete – neće više Neptun biti.