Istorijski je dokazano da je, nakon neuspelog pokušaja da bude uklonjen sa dvora, Raspućinov uticaj na cara toliko porastao, da je ‘nečastivi monah’ direktno delovao na potpisivanje ili nepotpisivanje sporazuma Rusije sa nizom zemalja, na pregovore Petrograda sa svetom i na brojne druge odluke vlade. A netreba ni spominjati njegov uticaj na smenjivanja ili postavljanja ministara, generala i drugih visokih službenika na dvoru.
Dokazano je da je Raspućinov stav o neučestvovanju Rusije u ratovima nailazio na široku podršku naroda, što je uticalo na dalje jačanje njegove popularnosti. Tvrdi se da je upravo Raspućin odlučujuće uticao na Nikolaja II da Rusija 1912. godine ostane po strani tokom balkanskih ratova, iako je veliki knez Nikolaj Nikolajevič tražio da se vojnički pomogne borbi balkanskih naroda.
Slično je pokušao i dve godine kasnije, na početku Prvog svetskog rata, ali bezuspešno. Jer, njegovi protivnici, iključujući i vojni vrh, tada su na Rapućina izvršili atentak. Ranjen je i smešten u bolnicu, pa nije uspeo da nagovori cara da ostane neutralan.
Kada se oporavio, pred Nikolajem II izgovorio je sledeće proročanstvo: ‘Rusija je ušla u rat suprotno Božjoj volji, i zbog toga će skupo platiti. Milioni seljaka ginu u tom ratu, dok generali nastavljaju da jedu, piju i da se bogate. Krv onih koji ginu neće se prolivati samo među njima, već će pogoditi i samog cara. Božja kazna biće strašna’.
Da li je Raspućin u svojim vizijama video Oktobarsku revoluciju 1917. ili je čak za nju i znao? Da li je video pogubljenje carske porodica? Tek, sve su se njegove reči obistinile.
Jedino što je Raspućin uspeo kada je Rusija već ušla u Prvi svetski rat, bilo je da ‘obezglavi vojni vrh’, uključujući i uklanjanje samog velikog kneza sa položaja vrhovnog zapovednika. Veruje se da je to bio njegov obračun sa svima onima koji su pokušali da ga uklone sa dvora i da ga ubiju.