Boje i lakovi, kojima se tretira nameštaj, izvor su hemikalija koje mogu izazvati hronične poremećaje u ljudskom organizmu. Lak za radijatore je izuzetno štetan, jer se jedan njegov opasan sastojak, tek posle 2,5 godine od početka sušenja, svede na polovinu. Ova supstanca izaziva glavobolju, probleme sa grlom i očima, a koža pecka i svrbi. Podovi i zidovi tavanica odaju još jednog zagađivača – radioaktivnost. Produkt radioaktivnog raspadanja uranijuma, radijuma i torijuma – gas radon – isparava u vazduh i emituje alfa čestice. Ovi procesi su naročito intenzivni u dobro izolovanim prostorijama, pa ako se i retko vetre, u njima se gomilaju ogromne količine ovog radioaktivnog gasa. Materijali, koji posebno izračuju, ovo tzv. ‘sekundarno’ zračenje su granit, tuf, beton, šljaka, krečnjak i hemijski gips koji sadrži fosforit. U ovakvim stanovima je dnevna količina ozračenja na nivou ukupne godišnje ozračenosti, usled udisanja radona. Najbolja mera protiv ovog štetnog gasa je duže vetrenje prostorija.
Već dobro poznati i ozloglašeni fluor-hlor-ugljovodonik (FCH), veliki je neprijatelj ozonskog omotača koji nas štiti od ubitačnih ultraljubičastih zraka. Međutim, od FCH-a, koji se koristi da bi se iz konzerve izbacio sadržaj spreja, mnogo je opasniji sam sadržaj sredstva koje sadrži koncentrovane hemikalije namenjene dezinfekciji, čišćenju i sl. Međutim, ove materije se brzo uvlače u kožu, stvari ili nameštaj, u zavisnosti šta sprejem tretiramo i, nakon prskanja ovih sredstava, potrebno je pet dana intenzivnog provetravanja prostorija da bi se otrovi iz spreja u našem stanu smanjili na bezopasnu količinu. Sa ljudske kože štetni elementi iz spreja skidaju se vodom i sapunom.
Kućni ljubimci i sobno bilje, kao i vlažne prostorije, mogu biti izvori opasnih gljivica Asperogilus fumigatus, koje izazivaju mikoze i alergije. Najteža je aspergiloza, plućno oboljenje. Ova gljivica naročito voli neprovetrena kupatila, jer u vlažnom vazduhu dolazi do zasićenja sporama i kreće razmnožavanje gljivica, a ukućani mogu često imati nagle i jake napade astme i bronhitisa, a da uopšte ne posumnjaju na ovog uzročnika.
Čak i prijatan, romantičan kamin, može da bude izvor opasnosti, naročito ako pored njega borave strasni pušači. U dimu, koji nastaje kombinacijom iz ova dva izvora (kamin, cigareta), nalaze se čestice čađi, ugljen monoksid, azotni oksid, formaldehid, ugljovodonici, kao i kancerogeni benzopiren. U organizmu nepušača, koji sedi pored kamina u društvu pušača, posle jedne popušene cigarete, nakupi se benzopirena kao da je on sam popušio 4 cigarete, jednu za drugom. Najveće žrtve ovog otrova su nežni dečji organizmi.
I za ovo postoji efikasna odbrana. Pored pušača treba da bude zapaljena sveća, jer ona upija dim, a što se tiče kamina, valja ložiti samo suva drva, jer mokra, pri sagorevanju, razvijaju sve navedene štetne gasove. Osim toga, i ovde važi univerzalno pravilo o što češćem provetravanju prostorija.