Da bi se izbegla terminološka zbrka i razuđenost predmeta proučavanja ili bavljenja ‘nad’ ili ‘para’ pojavama, psihotronika je pribegla sistematičnosti i preoblikovanju nekih termina. Definicija psihotronike po profesoru Rejdaku je: ‘Psihotronika je interdisciplinarna naučna grana koja pročava distancione interakcije između organizama i spoljne sredine, koje su uslovljene snagama duše, svesnim i percepcionim procesima. Ona istražuje energetske i informacione sposobnosti ovih interakcija čime pomaže objektivizaciju, te upoznavanje za sada neotkrivenih rezervnih mogućnosti čoveka i žive materije uopšte. Tako doprinosi spoznajnom procesu sveta u celini.

BIOINDIKACIJA – Ovim pojmom označava se sposobnost organizma da detektuje informacije o spoljašnjem (van subjekta) i unutrašnjem (sam subjekat). Naravno, ovde se prvenstveno podrazumeva vančulna detekcija. U obe ove sredine su uskladištene informacije, a živa materija je u stanju da sa tim sredinama ostvari interakciju.

BIOTELEGNOZA – Ona je distanciona spoznaja objektivne stvarnosti vezane sa svešću (preko nesvesne psihe), i ne ostvaruje se standardnim čulima ni racionalnim razmišljanjem. Ove spoznaje subjekti saopštavaju direktno ili simbolički – jer je jezik nesvesnog simboličan. Umesto termina biotelegnoza u literaturi se nailazi i na termine: jasnoviđenje, jasnočujenje, prekognicija, ESP – Ekstra Senzorna Percepcija i slični. Potpune mogućnosti koje imaju naša čula još ne znamo. To se odnosi kako na sam mozak, tako i na naše biće u celini. Stoga ne možemo unapred odbaciti i eventualno njihovo učešće u distanciranoj spoznaji. Biotelegnoza podrazumeva distancionu interakciju između čoveka i spoljne sredine, a ta sredina može biti i Univerzum u bezvremenom i besprostornom smislu te reči. Biotelegnoza se deli na:

1. Retrokogniciju – znanje o prošlim događajima
2. Aktuelnu biotelegnozu – znanje o sadašnjosti, svest u stvari, da sadašnjost ne postoji
3. Prekogniciju – spoznaja budućih događaja.

BIOKOMUNIKACIJA – je sposobnost živih organizama da međusobno komuniciraju – emituju i primaju informaciju na distanci specifičnim mehanizmima, van granica percepcije čula. Kvalitet prenošenih informacija odgovara stepenu organizovanosti žive materije. Sinonimi za biokomunikaciju su: telepatija, telepatski prenos i slično. U svakom slučaju reč je o daljinskim interakcijama: među ljudima, između ljudi i drugih živih bića, te između drugih živih bića međusobno.

Sve u svemu, ovo su stvari koje golicaju maštu i u koje veruju ljudi okrenuti duhovnim stvarima. Oni okrenuti materijalnim stvarima, koji veruju u samo ono što vide, veruju na primer u telvizor, radio, internet, znaju da nam sve to dopremaju nevidljivi talasi i čak u njih veruju, ali kada im se spomenu nevidljive niti energija koje povezuju sve u prirodi, postaju skeptici i neverujući vrte glavom. Ali, to je već stvar slobodne volje, i shvatanja života i ovoga sveta.