Narod Hopi predstavlja zapadni ogranak široke porodice Indijanaca-starosedelaca, poznatih pod imenom Pueblo (Pueblo – stalno naselje). Naseljavaju severoistočnu Arizonu, okruženi su rezervatom neprijateljskih i rivalskih plemena Navaho.

Na obodu teritorije na kojoj žive počinje Crvena pustinja. Malobrojni su, pretpostavlja se da ih ima oko šest hiljada, ali su svojim verovanjima i jakim kultovima uspeli da se održe do dan danas.
Poljoprivrednici su, imaju kompleksno organizovano društvo zasnovano na klanovima. Miroljubivi su i duboko religiozni. Duh ‘Kačina’ je centar njihovog načina života.
Po Hopijima postoje tri faze zore: kejangnuptu – purpurno praskozorje kada se prvo ocrtavaju konture ljudske figure, sikangnuka – žuto svetlo zore koje otkriva ljudski dah i talauva – crvenkasta Sunčeva lopta pod kojom čovek ponosno otkriva punoću vlastitog postojanja. Zora svakoga dana i zora svakog godišnjeg ciklusa ponavlja ove tri faze svekolikog stvaranja u osvit života, početka čovekovog evolutivnog puta.
Vuvučim je prva od triju velikih zimskih ceremonija. Odigrava se tokom novembra, kada su dani kratki, a zemlja je hladna i beživotna. Ceremonija traje šesnaest dana, od kojih je prvih osam dana priprema, a drugih osam dana je posvećeno tajnim ritualima u kivama – podzemnim ceremonijalnim prostorijama.
U obredu učestvuju četiri religijska društva. To su društvo Dva roga, društvo Jednog roga, društvo Frule i društvo Vuvučim. Pod patronatom društva Dva roga, najvišim među njima, se odigravaju svi ritualni. Budući da je to jedini religijski red koji poznaje tajnu originalnog koncepta stvaranja, najznačajniji je među učesnicima ceremonije. Nikome sa strane nije dozvoljeno da uđe u njihovu kivu. I pored svoje uloge, pripadnici ovog reda ne učestvuju aktivno u ritualima drugih društava jer ona poseduju znanja o sadašnjem svetu. Po verovanju Hopija čitav stvaralački proces se može podeliti na devet ciklusa – svetova. Mi trenutno živimo u četvrtom, a vrlo brzo će, već u naše doba, uslediti početak novog, petog sveta.
Simbol društva Dva roga, par rogova, označava znanje i zapamćena iskustva o trima prethodnim svetovima, kao i o sadašnjem četvrtom. Njihov šestosmerni oltar predstavlja prvi svet u doba stvaranja sa obojenim peskom posutim na četiri glavne strane sveta – žutim za zapad, plavim za jug, crvenim za istok i belim za sever. Klas tamnog kukuruza je postavljen za gore, a klas slatkog kukuruza za dole. Drvena pozadina oltara je obojena odgovarajućim bojama četiriju svetova, a to su i simboli primarnih elemenata: vatre, zemlje, vode i vazduha koji su predstvaljeni orlovim perima.
Najvažniji simbol duhovne snage i autoriteta je mongko (slika levo). On predstavlja očigledan dokaz da svako društvo ili narod koje ga razume u njegovoj simbolici zaokružuje svoje viševekovno lutanje. To je za Hopije ‘zakon nad zakonom’. Mongko reda Dva roga je predstavljen pljosnatim komadom drveta čija je podloga obojena u belo što predstavlja bezgrešno telo u toku stvaranja. Jedan kraj štapa je obojen u belo da bi simbolizovao zemljin biljni omotač sa dvema dodatnim plavim crtama koje označavaju vodu. Drugi kraj štapa, zupčastog oblika, simbolizuje tri dominantna faktora najvećeg zakona Hopija: poštovanje, sklad i ljubav. O štap je okačena lopta od zemlje u pamučnoj mreži koja sadrži kap vode. Oni označavaju zemlju i mora.
Osnaženi ovim simbolima vrhovnog duhovnog autoriteta i završivši prvi period priprema u kivi, sveštenici reda Dva roga su spremni za prvi značajan ritual, Ceremoniju nove vatre. Život počinje sa vatrom. Stoga, u ovo prvo, hladno praskozorje stvaranja oličeno u vuvučimu pali se nova vatra kresanjem kamena o kamen i običnim pamukom. Vatra se održava ugljem donetim iz obližnjim rudnika. Sve to je propraćeno molitvama Masau, božanstvu smrti i podzemnog sveta odakle ugalj dolazi. Da bi održavao vatru u podzemnom svetu i duboku u zemlji koja se manifestuje srupcijom vulkana, Masau dobija snagu od Sunca.
Nova vatra tako predstavlja kosmičku snagu usmerenu od Sunca ka Masau koji tada prenosi toplotu na zemlju i ljudski rod. Ritual paljenja vatre se odigrava u zoru, pre izlaska Sunca. Zatim, pošto se Sunce pojavi, kasniji rituali predstavljaju klijanje semena, pojavu vegetacije i sazrevanje kukuruza pred žetvu.